Ruska teorija haosa i evropske iluzije

Dobrodošli u CXVI izdanje Georeporta na portalu Velike priče. U prethodnim epizodama smo u više navrata objašnjavali razliku između taktičkih i strateških pobeda. U poslednjih par nedelja dobili smo još jedan veoma dobar primer za uočavanje te razlike, koju mnogi ne vide ili ne razumeju. Rusija je kao jedan od ključnih uslova za uspostavljanje mira sa Ukrajinom postavila predaju delova Donbasa koje nije uspela da osvoji.

Kada je počinjala ruska invazija na Ukrajinu, Moskva je imala strateški cilj da vrati Ukrajinu pod svoju kontrolu nametanjem marionetske vlade u Kijevu. Zatim je taj cilj prekrojila u formiranje tzv. Nove Rusije, a to znači zauzimanje cele severne obale Crnog mora sve do Odese i Buče, praktično oduzimanje izlaza na more Ukrajini.

Četiri godine kasnije, Moskva nije uspela da osvoji ni ceo rusofonski deo Ukrajine koji je trebalo „šapatom da padne“. Na kraju su u Kremlju, privremeno, rešili da se zadovolje taktičkom pobedom, što bi bilo kompletiranje osvajanja Donbasa i zaleđivanje sukoba na postojećim linijama fronta.

Dakle, Rusija je taktički pobedila jer je osvojila petinu teritorije Ukrajine, ali je strateški izgubila rat jer nije uspela da vrati Kijev pod svoju kontrolu, niti da odseče Ukrajinu od izlaza na Crno more.

U Kremlju planiraju da maskiraju strateški poraz uspostavljanjem specifičnih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. U tom neprincipijelnom privremenom braku Amerikanci žele da iskoriste Ruse u njihovom obračunu sa Kinom, a Rusi imaju cilj da sinergijskim snagama sa Trampovom administracijom i ekstremnim desničarskim formacijama na Starom kontinentu razbiju Evropsku uniju.

Ideolozi ruskog predsednika Vladimira Putina uzeli su kao polugu maksimu Mao Cedunga: „Veliki je haos pod nebeskim svodom, znači prilike su odlične“, za konstrukciju tzv. „teorije haosa“. Naime, po narativu teoretičara pod plaštom Kremlja, međunarodni haos u kome se nalazimo nije anomalija, već je neizbežan u tranzicionoj fazi koja prati pad unipolarnog sveta i prethodi kreiranju novog, multipolarnog, i posledično formiranju novih centara moći, pravila i institucija.

U svim strateškim ruskim dokumentima provlači se pojam „multilateralizam“ i konstatacija da je raspad unipolarnog sveta, ili preciznije kraj Pax Americana, ireverzibilan proces. Ruska „teorija haosa“ primenjena na geopolitiku počiva na pet postulata: stari svet ne može da bude restauriran; haosom se, po definiciji, ne može upravljati; kraj stalnih savezništava; univerzalna prava i ljudske slobode su mrtvi; vojna snaga je garancija opstanka.

Kreatori nove ruske ideologije tvrde da su napori Zapada da održi liberalni poredak uzaludni, a nije moguće dugo održavati ni status kvo, koji vodi samo ka dubljoj destabilizaciji. Zapadne države biće primorane da ispregovaraju nove mehanizme međunarodnih odnosa, ne samo sa Rusijom, već sa ostatkom planete.

Činjenica da nije moguće upravljati haosom pomera prioritet sa pronalaska nekog novog globalnog poretka na jačanje kapaciteta za preživljavanje i prilagođavanje novim okolnostima. Ko deluje prvi, u prednosti je, kao i onaj ko zna da deluje kreativno u haosu, ispisujući nove norme ili zaobilazeći postojeće kada mu ne odgovaraju.

Prema ruskim analitičarima okupljenim u Valdaj klubu, vreme permanentnih alijansi je nepovratno prošlo. U novom svetu će svako nastupati samostalno, nijedno savezništvo neće biti obavezujuće, nijedna obaveza neće biti prisilna, nijedan partner zauvek prijatelj ili neprijatelj. Spoljna politika će se pretvoriti u oportunističku igru sa promenljivim geometrijama.

Jedini postulat u novom svetu, po moskovskim teoretičarima haosa, biće nacionalni interes koji će definisati postojeća vlast. Nacionalni interes biće opravdanje za bilo koji potez vlasti, kako na unutrašnjem tako i na spoljnopolitičkom planu. Odbacivanje liberalnog univerzalizma biće potpuno, kao i svih zapadnih standarda i vrednosti, od ljudskih sloboda do političkih prava. Upotreba represije opravdava se nacionalnim interesima, kao i upotreba sile protiv drugih država. Svaka država treba da kreira svoj sistem vrednosti bez pozivanja na univerzalne principe, politički identitet ili ono što je već Putin definisao kao „civilizacija-država“.

I na kraju, ruski spin-doktori predviđaju svet u kome će ratovi biti redovna pojava, to jest neizbežni u fazi formacije novog poretka. Po njima ćemo se vratiti na modernu verziju Vestfalskog poretka, u kome će suverenizam i nemešanje u unutrašnje poslove drugih država biti postulati. U tom sistemu ratovi će biti uobičajeni politički instrument, a militarizacija društva biće nužna, kao i jačanje vojne industrije i odbrambenog sistema, jer će na njima počivati stabilnost i sigurnost nacije.

Teorija haosa, u očima njenih kreatora, u potpunosti opravdava rusku invaziju na Ukrajinu i oslobađa Moskvu svake odgovornosti. Praktično, Rusija je samo reagovala na kreirani haos, to jest ko prvi shvati da je prethodni poredak umro, stiče prednost. Tako okupacije Krima i Donbasa postaju logične i prihvatljive.