Gost nove epizode podkasta “Rosić i drugovi” bio je glumac i profesor Boris Isaković. Na samom početku razgovora glumac koji je osvojio sve moguće nagrade i ostvario antologijske uloge u pozorištu i filmu pričao je o odrastanju u Novom Sadu, muzici, ali i o tome kako su se nad idilom osamdesetih godina polako počeli pojavljivati i nagoveštaji drugog vremena.
Prisetio se “jogurt revolucije” u Novom Sadu u sklopu antibirokratske revolucije i uspona Slobodana Miloševića koga je on maestralno odigrao u seriji “Porodica”. Šta je Slobodan Milošević rekao sinu Marku za temperaturu u njegovom bazenu? A šta je Borisu rekla supruga za njegovo “prekoračenje ulaska” u lik?
Iz osamdesetih godina u Novom Sadu stigao je do nedavne tragedije na Železničkoj stanici u svom gradu i objasnio zašto se ovde puno toga stavljalo pod tepih ali ova nesreća neće.
Vratio se na svoju prvu filmsku ulogu u “Vukovar, jedna priča” i kako je na snimanju stekao prijatelja koji se zbog vukovarskih ratnih godina i nagaznih mina plašio i da ide ulicom Novog Beograda.
Pored najvećih uloga u najznačajnijim domaćim predstavama i filmovima Boris Isaković je imao priliku da snima u Londonu blokbaster sa slavnom Emom Tompson. Pričao je kako su njegovi studenti reagovali kada je postao “otac” zvezdi serije “Igra prestola”.
Prisetio se Zorana Đinđića koji analizira u foajeu pozorišta predstavu “Bure baruta” i koliko je propuštena šansa ove zemlje sa atentatom na srpskog premijera.
Osvrnuo se na epizodu kada mu je podmetnuta bomba u kolima u Novom Sadu.
Pričao je o studentima, šta je važno na prijemnom za glumu, kako se pravi generacija budućih glumaca.
Objasnio je i kako u kamperu u kojem se sa suprugom vozi bivšom zemljom otkriva da za njega i njegovo vozilo Jugoslavija nikada nije prestala da postoji.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
