Gost nove epizode podkasta “Rosić i drugovi” bio je glumac i profesor Boris Isaković. Na samom početku razgovora glumac koji je osvojio sve moguće nagrade i ostvario antologijske uloge u pozorištu i filmu pričao je o odrastanju u Novom Sadu, muzici, ali i o tome kako su se nad idilom osamdesetih godina polako počeli pojavljivati i nagoveštaji drugog vremena.
Prisetio se “jogurt revolucije” u Novom Sadu u sklopu antibirokratske revolucije i uspona Slobodana Miloševića koga je on maestralno odigrao u seriji “Porodica”. Šta je Slobodan Milošević rekao sinu Marku za temperaturu u njegovom bazenu? A šta je Borisu rekla supruga za njegovo “prekoračenje ulaska” u lik?
Iz osamdesetih godina u Novom Sadu stigao je do nedavne tragedije na Železničkoj stanici u svom gradu i objasnio zašto se ovde puno toga stavljalo pod tepih ali ova nesreća neće.
Vratio se na svoju prvu filmsku ulogu u “Vukovar, jedna priča” i kako je na snimanju stekao prijatelja koji se zbog vukovarskih ratnih godina i nagaznih mina plašio i da ide ulicom Novog Beograda.
Pored najvećih uloga u najznačajnijim domaćim predstavama i filmovima Boris Isaković je imao priliku da snima u Londonu blokbaster sa slavnom Emom Tompson. Pričao je kako su njegovi studenti reagovali kada je postao “otac” zvezdi serije “Igra prestola”.
Prisetio se Zorana Đinđića koji analizira u foajeu pozorišta predstavu “Bure baruta” i koliko je propuštena šansa ove zemlje sa atentatom na srpskog premijera.
Osvrnuo se na epizodu kada mu je podmetnuta bomba u kolima u Novom Sadu.
Pričao je o studentima, šta je važno na prijemnom za glumu, kako se pravi generacija budućih glumaca.
Objasnio je i kako u kamperu u kojem se sa suprugom vozi bivšom zemljom otkriva da za njega i njegovo vozilo Jugoslavija nikada nije prestala da postoji.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
