Tamo gde se sudaraju interesi najvećih sila i zakletih neprijatelja

Dobro došli u CXI izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi govorimo o Severnoj Koreji, svojevrsnom državno-ideološkom istorijskom hibridu budući da se radi o naslednoj teokratsko-komunističkoj diktaturi.

U diplomatskim kuloarima se često kaže da ako ikada izbije treći svetski rat, to će se dogoditi na 38 paraleli koja deli Korejsko poluostrvo. Ne postoji nijedno drugo mesto na planeti na kojem se sudaraju sa takvim intenzitetom interesi dve supersile (Kina i SAD), dve regionalne sile (Rusija i Japan), i dva zakleta neprijatelja, Severna i Južna Koreja.

U krugu od samo par stotina kilometara nalaze se, licem u lice, četiri nuklearne sile, i dve koje bi to mogle vrlo brzo da postanu. SAD imaju blizu 30.000 vojnika u južnom delu poluostrva, Kina je uvek sebe videla kao starijeg brata i zaštitnika Korejaca,

Rusija i pored toga što ima samo 17 kilometara kopnene granice sa Severnom Korejom, zbog krhkosti njenog Dalekog istoka ne bi volela da vidi na svojoj granici Jenkije i novi američki raketni štit na istoku (već je dovoljan NATO na zapadu), Japanu su gotovo podjednako opasni scenariji uzdizanja Severne Koreje na stepen drugorazredne nuklearne sile (sa Izraelom, Indijom i Pakistanom) kao i eventualno potpadanje čitavog poluostrva pod kinesku ili rusku sferu uticaja.

Rat između dve Koreje nije okončan, 1953. godine potpisano je tek primirje koje je sankcionisalo podelu poluostrva na dva dela, ali se nijedna strana nije odrekla sna da zagospodari čitavim poluostrvom. Od Ajzenhauera do Trampa i od Mao Cedunga do Si Đinpinga primirje je poštovano. Toliko dugo traje da smo zaboravili da pre 60 i kusur godina nije potpisan mirovni sporazum.

Za Kinu, koja je dala presudnu vojnu podršku Kim Il Sungu, osnivaču Severne Koreje, Korejski rat je bio otpor Americi, za Rusiju, odnosno tadašnji SSSR, i SAD to je bio „vatreni“ početak Hladnog rata.

U igri velikih sila korejski narod, tek izašao ispod jarma gotovo poluvekovne japanske okupacije, imao je nesreću da je na jednoj, severnoj, strani bio tiranin Kim Il Sung kojem bi na surovosti i Staljin mogao da pozavidi, a na drugoj, južnoj, diktator najgoreg kova Singman Ri, toliko beskrupulozan da je svoju partiju nazvao Liberalnom, dok su njegovi odredi ubica i mučitelja sadistički vršili torturu nad svima koji nisu bili po njegovoj volji.

Jedina stvar koja spaja Severnu i Južnu Koreju jeste dogmatska ideja o ujedinjenju dve Koreje, koja je svakim danom sve više bizarna. Iako je malo Korejaca koji će javno priznati da je podela Korejskog poluostrva na južni i severni deo mnogo starija od one iz 1953. godine, činjenica je da istorija beleži još od desetog veka liniju demarkacije između dve Koreje.

U suprotnom, podela koja je nastala u ognju Hladnog rata bila bi prevaziđena sa njegovim završetkom, kao u Nemačkoj. Korejci sa dve strane 38. paralele gotovo da ne govore više isti jezik.

Na severu su ostali verni staroj verziji dok su na jugu jezik toliko promenili i anglofonizovali da je razlika poput one između staroslovenskog i modernog srpskog jezika. Koliko su se dve Koreje udaljile jedna od druge svedoči i činjenica da se tek jedan od deset Korejaca koji su uspeli da pobegnu iz Severne Koreje uspešno prilagodio na život u Južnoj Koreji i aktivno uključio u novo društvo.