Razlika između Srbije i Ukrajine je u Vučiću i Zelenskom

Dobro došli u CXLIII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Pre četiri i po godine ruska agresija na Ukrajinu otvorila je vrata EU Kijevu, a vlasti u Srbiji su odlučile da ista ta vrata defakto zatvore.

Danas nije lako zaključiti da li je režim u Beogradu iskoristio rusku invaziju da svojom voljom stavi evropske integracije Srbije na mrtvi kolosek ili se radi o nekim drugim motivima koji još uvek nisu poznati ili dovoljno rasvetljeni.

Veoma je nezahvalan posao tumačiti istoriju dok se ona događa. Pre više od jednog veka austrijski pisac Robert Muzil je u svom eseju „Nemoćna Evropa“ konstatovao da se ništa ne vidi kada se istorija događa pred vašim očima, odnosno da je nije moguće shvatiti racionalno.

Međutim, u prethodnih godinu dana se na primeru Ukrajine i Srbije jasno videlo kada i zašto (ne) funkcioniše tzv. meka moć EU.

Ključna razlika je u tome što u Ukrajini gotovo svi politički faktori, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog i njegovu partiju Sluga naroda, nedvosmisleno žele da njihova zemlja postane članica EU. U Srbiji su stranke koje su zaista proevropske na ivici izbornog praga ili su u rasponu statističke greške, a predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka suštinski ne žele da približe Srbiju EU, a kamoli da ona postane njena članica.

Posledično, u odnosima „vis-à-vis“ između Brisela ili ključnih evropskih prestonica sa Kijevom, EU može da utiče na vodeće političke figure u bivšoj sovjetskoj republici jer je njima stalo da Ukrajina napreduje ka članstvu i zato uzimaju veoma ozbiljno sugestije ili ocene najvažnijih figura među članicama EU.

Beograd primenjuje oprečnu taktiku, držeći samo privid dijaloga sa institucijama EU i državama članicama kako bi izbegao izolaciju ili gubitak privilegija koje garantuje status kandidata za članstvo u EU i pregovarački proces. Budući da državno rukovodstvo ne želi da uvede Srbiju u EU, Brisel, Pariz i Berlin nemaju na raspolaganju ključnu polugu da bi vršili pritisak ili isposlovali odluke i poteze zvaničnog Beograda koji bi bili u duhu evropskih parametara poštovanja standarda pravne države, ljudskih prava i sloboda.