Kako da budete srećni na poslu: Podcast o dobrom životu

Objavljena je druga epizoda podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa Miom Popić i Ivom Branković, psihoterapeutkinjama, u produkciji Velikih priča.

Voditeljka Ana Mitić, novinarka i urednica u Velikim pričama, vodiće vas kroz najvažnije lekcije iz psihologije o dobrom životu i sreći.

U ovoj epizodi razgovaramo o tome kako da budete srećni na poslu. I sigurno ima onih koji će reagovati odmahivanjem rukom i komentarom da posao i sreća ne idu zajedno. A šta ako tajna sreće na poslu ima manje veze sa našim spoljašnjim motivacijama (kao što su novac čiji značaj nemamo nameru da umanjujemo jer od toga svi zavisimo, nagrade i lična dobit), a više sa unutrašnjim motivacijama kao što su smisleni odnosi koje gradimo i sposobnošću da radimo nešto korisno što znači mnogim ljudima?

I zato je prvo pitanje šta znači biti srećan, a šta znači biti nesrećan na poslu.

“Neka istraživanja rađena na ovu temu kažu da su dva bitna faktora za sreću na poslu: jedno je doživljaj postignuća i koliko mi zaista osećamo da se to što radimo računa i ima neki uticaj, a drugo su odnosi. I meni to nekako deluje zdravorazumski blisko kad slušam ljude sa kojima radim – najčešće će reći da ih posao na neki način inspiriše, da uživaju u tome što rade i zadovoljni su odnosima u kojima su. Ovde bih samo dodala jedan superzabavni mim na koji sam naišla, organizacioni psiholog Adam Grant, kojeg možemo da preporučimo, dosta lepo piše na temu poslovne psihologije. I sad u tom mimu jedan lik dolazi i kaže ovom drugom: “Koji je tvoj posao snova?” A ovaj drugi odgovara: “A zašto bih ja uopšte sanjao o poslu?” A onda ovaj kaže: “Aha, dobro, idem sad da redefinišem svoj kompletan pogled na posao.” Zato što se danas dosta govori o tome kako da budeš srećan na poslu, da osećaš strast, smisao…, mislim da je fer reći da neki ljudi ne idu na posao da bili srećni”, kaže Mia Popić i naglašava: “Nekim ljudima sreća na poslu uopšte nije važna, što ne znači da su nesrećni.”

Koliko sreću na poslu određuju novac, nagrade i lična dobit, a koliko to da naš posao ima neki smisao i značaj da činimo dobro ljudima? Ili je sve to zavaravanje da će smisao i dobrobit čovečanstvu omogućiti da se osećamo dobro na radnom mestu, pogotovo ako plata nije dovoljna da omogući da se osećaš dobro.

Plata može da bude jedan od faktora, ali nije presudni. Koliko plata utiče na sreću na poslu?

“Priča o povezanosti, generalno, sreće i zadovoljstva u životu i novca je pokazala da novac utiče na naše zadovoljstvo u životu do one tačke do koje ga imamo dovoljno da nam zadovoljava osnovne potrebe. Kad kažem osnovne potrebe, ne mislim na puko preživljavanje, već jednostavno da imamo neki pristojan život. Nakon toga novac ne donosi nužno sreću”, kaže Iva Branković.

“Zato mislim da neko može da bude nesrećan zbog plate ali to nije nužno ili ključno. Ali uglavnom ljudi budu nesrećni što se ideja, odnosno njihov tretman u organizaciji, ne poklapa sa onim kako oni misle da bi to trebalo da bude. U smislu da njihov posao nije definisan, da nemaju dovoljnu autonomiju u donošenju odluka, da im se stalno neko petlja u posao, da se odluke brzo menjaju, da im nije jasno zašto rade to što rade, da se njihov glas ne čuje, da su zastrašeni, da im neko stalno viče ili preti, mobing je naravno jedan kroz jedan uzrok zašto neko može da bude nezadovoljan na poslu. Ali ispod mobinga mogu da postoje te nijanse u komunikaciji koje kažu da mi nismo tretirani kao osobe u svom radnom okruženju”, kaže Iva Branković.

“Ljudi ne sagore zato što rade teške poslove ili zato što rade sa teškim ljudima, kao što je naš posao, pa nas stalno pitaju ’da li ste sagorele zato što slušate teške priče?’. Ne, nije u tome stvar, ljudi sagorevaju zato što rade u kontekstima koji im otežavaju ionako teške poslove koje rade”, dodaje Iva Branković.

U podkastu ćete čuti kako se traži povišica i kako se daje otkaz. 

I još: da li mogu da se poprave loši odnosi sa kolegama i da li možeš da utičeš na psihološku bezbednost (ovo je posebno pitanje a pričali smo i o tome). I šta radimo kada i pored svih napora da nešto promenimo na trenutnom poslu ne uspevamo u tome, a ne možemo iz egzistencijalnih razloga da damo otkaz.