Doborodošli u novi podkast “Rosić i drugovi” na portalu Velike priče. Biće to razgovori sa drugovima sa kojima se često nalazim i ne pričam samo za novine… – Branko Rosić, izvršni urednik Velikih priča.
Autor podkasta Branko Rosić, kamera i montaža O3ONE tim.
U prvoj epizodi podkasta “Rosić i drugovi” gostuje umetnik Mrđan Bajić, ne samo zato što je autor idejnog rešenja za spomenik Zoranu Đinđiću. Ovaj podkast svoju premijeru ima baš na dan kada se obeležava 20 godina od ubistva prvog demokratskog premijera u novijoj srpskoj istoriji.
Rosić i Bajić često razgovaraju, a ovaj put su, kako je to u uvodu rečeno “prvi put ozvučeni”.
Priča je počela o poslednjoj, nedavno završenoj, izložbi Mrđana Bajića, gde su se otvorile teme jugonostalgije, spomeničke kulture, priča o Zoranu Đinđiću…
Ovo su neke od poruka Mrđana Bajića u ovom podkastu:
“Nikad nisam mislio da je najvažnije sa Jugoslavijom to što smo imali farmerke i koka-kolu. Više je do toga što je celo to ustrojstvo ostalo prilično upisano ne samo u naše generacije, nego sa tim tragičnim razrešenjem je ostavilo i dublji kulturni impakt.
“Želeli smo da istaknemo naravoučenije te zemlje kao svetonazora koji si u to vreme mogao da dobiješ. Kada sklonite ljušture ideološkog, to je zapravo jedna čestita priča da su svi ljudi, bez obzira kojim jezikom govorili, iz kog kraja dolazili, koje veroispovesti bili, mogli da čine jedno zajedništvo koje funkcioniše. Do jednog trenutka…
O Zoranu Đinđiću:
“Skulptura koja treba da obeleži mesto sećanja na Zorana Đinđića je najkonfliktnije skulptorsko rešenje. Na neki način to i jeste bila njegova funkcija. Skulptura je napravljena, ona stoji u dvorištu jedne fabrike u Novom Sadu i biće postavljena onog trenutka kada se budu stekli uslovi da bude plasirana na mestu gde to treba da bude, a to je pored Studentskog trga. To je za sada još daleko. Znaćemo da je blizu kada počnu arhitektonska iskopavanja…
“Ja i ekipa ljudi sa kojom sam radio spomenik, smatramo to fundamenatalno važnim, jer će to biti prvi put da se dolazi do savremenog uvida u obeležavanje velikana sa izostavljanjem tog opisnog aspekta. Hteli smo da pokušamo da obeležimo i trajno zaustavimo taj tragični momenat koji se desio. Jer Đinđićevo ubistvo nije samo pitanje lične tragedije i tragedije jednog velikana srpske istorije, već i tragedije kada se emancipatorski talas tu pred nama, kada smo mislili da je krenulo – zaustavio. I taj spomenik treba ponovo da susreće ljude sa njegovom političkom i filozofskom mišlju…
“Spomenik je bio uključen u izložbu tako što je zavšrni crtež na izložbi bio kao pitanje plasiranja savremene umetnosti van muzejskih prostora. Pitam se zašto su umetnici u 19. veku imali pravo da svoje rukotvorine postavljaju diljem grada, a da mi sada dobijamo kopije devetnaestovekovih skulptura…
“Podizanje spomenika je uvek demonstracija dominantnog ukusa. Samo je pitanje ko ga formira – profesionalne elite ili političke elite. Ako imate konkurs u kome imate manjinu iz polja umetnosti, znate šta možete očekivati i tako se dogodilo sa Nemanjom…
Šta je još Mrđan Bajić ispričao Rosiću o spomeniku Đinđiću, spomeniku Stefanu Nemanji, kako je učen da je Meštrović “manirista”, a Marina Abramović ne zna da slike, kao i dlasku iz zemlje uoči početka rata, pogledajte u prvoj epizodi podkasta “Rosić i drugovi”.
SADRŽAJ:
“Neka nam je srećan debi” – Klikni OVDE
O poslednjoj izložbi – klikni OVDE
Priča o Jugoslaviji i jugonostalgiji – klikni OVDE
O spomeniku Đinđiću – klikni OVDE
Da li sam očekivao ovakve polemike i tako decidirane presude? I priča o Stefanu Nemanji… – klikni OVDE
Podizanje spomenika i formiranje dominantnog ukusa. I priča o Skoplju… – klikni OVDE
Meštrović, Marina, arhitektura i spomenici NOB-a… – klikni OVDE
O odlasku u Francusku uoči rata i povratku u vreme demonstracija… – klikni OVDE
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
