Čega se plaše Vučić i Rama, a čega kosovski Albanci

Dobro došli u CXXVI izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. U ovoj epizodi bavimo se Zapadnim Balkanom i velikim promenama u politici proširenja EU. Ona je dobila svoju, kolokvijalno rečeno, severnu dimenziju, sa izvesnim ulaskom Islanda, mogućim povratkom Velike Britanije i eventualnim učlanjenjem Norveške. Nova dimenzija može da bude od velike pomoći za finalizaciju i osiguravanje ulaska Crne Gore u EU u relativno kratkom roku, a istovremeno obesmišljava ideje o nepotpunom članstvu u EU.

Zajedničko pismo predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame, objavljeno u nemačkim medijima, sa predlogom da Srbija i Albanija, ali i druge zapadnobalkanske zemlje, uđu u Šengenski sporazum i Jedinstveno tržište, ostavljajući punopravno članstvo u EU za neka druga vremena, samo je na prvi pogled iznenađujuće.

Na papiru, Ramin i Vučićev predlog zvuči privlačno za pojedine evropske lidere, čak i u velikim članicama EU, ali se u realnosti sudara sa nepremostivim preprekama, logikom, ali i politikom. Zemlje koje ispune uslove za Šengenski sporazum i Jedinstveno tržište praktično su uradile sve ono što je potrebno za članstvo u EU. Drugim rečima, lakše je ući u EU nego u Šengenski sporazum.

ZAŠTO JE ALBANIJA DALJE OD EU NEGO ŠTO SE ČINI?

Pitanje se postavlja samo po sebi: Zašto se Rama unapred odriče punopravnog članstva i pored toga što bi njegova zemlja, u teoriji, mogla da uđe u EU do kraja 2030. godine?

Odgovor je organizovani kriminal! Albanski premijer je svestan visine cene koju bi on, njegova vlada i albansko društvo u celini morali da plate u obračunu sa mafijaškim klanovima kako bi ispunili uslove za ulazak u EU. Između verbalne odlučnosti, institucionalne i zakonodavne pripreme za obračun sa organizovanim kriminalom i direktnog okršaja sa mafijaškim klanovima razlika je ogromna i podrazumeva spremnost na najveće žrtve.

Albanski premijer ne kontroliše kriminalne krugove u svojoj zemlji kao što je slučaj ili je bio slučaj sa nekim drugim liderima u okolnim zemljama. Država, i pored veting procesa, nije izgradila još uvek dovoljno jake institucije koje bi mogle da se efikasno obračunaju sa mafijaškim organizacijama, posebno ako bi to uključivalo hapšenje i procesuiranje vrhova mafijaških klanova.

Rama je savršeno svestan opasnosti, rizika i posledica otvorenog rata protiv mafije. Nije isključeno da je u međuvremenu shvatio da je to preveliki izazov za njega i zato je počeo da traži alternativna rešenja, poput pomenutog u zajedničkom pismu sa Vučićem. U prevodu, približiti Albaniju EU, izvući što veće koristi, ali ostati na vratima u iščekivanju da država dovoljno ojača za okršaj sa mafijom ili, što je manje verovatno, da se EU zadovolji pravosnažnim presudama protiv saradnika mafije u državnim strukturama.

KO I ZAŠTO STREPI OD PRESUDE HAŠIMU TAČIJU

Presuda bivšem lideru tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašimu Tačiju biće objavljena za dva meseca ili najkasnije do leta. Postoji serija indikacija da bi moglo da dođe do eskalacije na Kosovu, ali i u regionu ako nekadašnji politički direktor OVK, ili kosovski Džeri Adams, kako ga je zvala Madlen Olbrajt, bude osuđen, a u obrazloženju presude bude potvrđena odgovornost OVK za ratne zločine i druga krivična dela na Kosovu.

Presuda će imati veliki uticaj jer će iza nje stajati Amerikanci, odnosno glavni kreatori nezavisnosti Kosova. Podsetimo, američki tužioci i sudije su imali i imaju glavnu ulogu u procesu protiv Tačija, od tužioca Džeka Smita i tužiteljke Kimberli Vest, koja ga je nasledila, do predsednika sudskog veća Čarlsa Smita. Za kosovske Albance i političku panoramu u Prištini presuda ne bi imala specifičnu težinu da iza nje stoje tužioci i sudije iz članica EU ili iz nekih drugih zemalja.

Za kosovske Albance će biti posebno problematično ako, kolokvijalno rečeno, Amerikanci osude Tačija za ratne zločine. Takav sudski epilog bi doveo u pitanje crno-beli narativ koji je Priština, uz pomoć svojih saveznika, plasirala svih prethodnih godina: OVK je bila slobodoljubiva i pravdoljubiva formacija koja je oslobađala Kosovo od zlih srpskih vlasti i koja nema hipoteku zločina za razliku od srpskih vojnih i paravojnih formacija.

Ovde treba naglasiti da nije toliko bitna ni dužina zatvorske kazne za Tačija, pod uslovom da bude doneta, koliko će biti važno šta piše u obrazloženju presude, bez obzira na to da li će presuda biti okrivljujuća ili oslobađajuća. Nije isključeno ni da Tači bude oslobođen, ali da u obrazloženju presude eksplicitno budu navedeni ratni zločini OVK koje nije bilo moguće povezati sa bivšim premijerom i predsednikom Kosova.

Paralelno, motivacija presude Tačiju može da dovede u pitanje i argumentaciju Međunarodnog suda u Hagu da jednostrana deklaracija nezavisnosti Kosova nije predstavljala povredu međunarodnog prava.

Na međunarodnom planu presuda Tačiju, pogotovo ako bude okrivljujuća, učvrstiće još više članice EU – Španiju, Rumuniju, Grčku, Slovačku i Kipar – da ostanu na svojim pozicijama i da ostave ad akta do daljeg priznavanje Kosova, a to znači da će Priština ostati u limbu na neodređeni rok, 18 godina nakon proglašene nezavisnosti.