Na samitu BRICS-a u aprilu prošle godine, predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva (Luiz Inácio Lula da Silva) zapitao se zašto se globalna trgovina dominantno zasniva na američkom dolaru. Uz gromoglasni aplauz postavio je pitanje: „Zašto ne možemo da trgujemo u našim valutama? Ko je to odlučio da dolar budne dominantna valuta nakon kolapsa zlatnog standarda?”
Započeti procesi dedolarizacije nakon izbijanja Globalne finansijske krize 2008. doveli su do povećanja učešća domaćih valuta u svetskoj trgovini. Ipak, ovo učešće i dalje nije značajno. Dolar i dalje dominira kao sredstvo razmene, sredstvo plaćanja i sredstvo štednje. Razlozi ovoj dominaciji jesu najveće globalno tržište visokokvalitetnih obveznica, otvoren kapitalni račun (slobodan ulaz i izlaz kapitala) i savršena likvidnost državnih obveznica koja je posledica „preterane privilegije” dolara. Da bismo bolje razumeli dominaciju dolara, neophodno je dublje ući u strukturu globalnog trgovinskog i monetarnog sistema.
Rečju, globalni trgovinski i monetarni sistem zasniva se na slobodnom protoku kapitala u Ameriku i iz Amerike, koja, posredstvom svog dubokog finansijskog tržišta, nekretnina i druge aktive apsorbuje štednju i globalne neravnoteže u tražnji – Amerika vodi deficite tekućeg računa platnog bilansa i povećava svoj dug kada je potrebno apsorbovati globalni višak štednje i suficite tekućeg računa platnog bilansa kada je potrebno izvesti domaći višak štednje u inostranstvo.
Tako je, u periodu od 1920. do početka 1980-ih, Amerika izvozila svoj višak štednje u zemlje Evrope i Azije koje je trebalo obnoviti nakon dva devastirajuća svetska rata. Amerika je bila u mogućnosti da bude svetski finansijer jer je bila vodeća suficitarna ekonomija sveta – na njenoj teritoriji se nisu vodili ratovi što je omogućilo da se američki proizvodni kapaciteti praktično neometano razvijaju. Ova pozicija je omogućila uspostavljanje dolara kao globalne valute. Suprotno tome, 1970-ih većina vodećih svetskih ekonomija se oporavila čime se stvorio uslov za proizvodnju i izvoz njihovog viška. Tada se uloga Amerike obrnula – njena otvorenost za ulaz i izlaz kapitala, fleksibilna i duboka finansijska tržišta i regulativa privukli su značajan deo inostrane štednje. Posledično, uporni masivni američki suficiti tekućeg računa počeli su da se smanjuju i već 1980-ih transformišu u uporne masivne deficite tekućeg računa koji su na snazi i danas.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
