Šta određuje našu seksualnost?

Došli ste u supermarket. Prolazite pored rafova i nešto novo i neobično vam privuče pogled (zamislite da ovo vidite prvi put): slana “plazma”, čokoladni “smoki” ili nešto treće. “Hm”, pomislite, “ovo bi moglo da bude zanimljivo, daj da probam!” Ili vas prijatelji izvedu u neki restoran “egzotične” kuhinje (za nekog egzotika može da bude i veganski restoran). “Slatko-kisela prasetina, znaš koliko je dobro!” I vi probate. Možda će vam se svideti, možda neće. Ono što se sigurno neće desiti u ovoj situaciji je kriza identiteta praćena pitanjima kao što su: “Šta to govori o meni ako kupim ovo?” ili “Hoću li goreti u paklu ako ovo jedem?”.

A moglo bi, postoje mnogi delovi sveta gde su razne vrste hrane povezane sa religijom i moralom (svinjetina u islamu, teletina kod hindusa itd.). Kada već ovako nešto smatrate za smešno, zašto biste imali drugačije mišljenje kada je seks u pitanju? I hrana i seks su osnovni ljudski nagoni i ne postoji nijedan, racionalni, razlog zašto bi bili tretirani drugačije. Pa opet, skoro da ne postoji deo istorije ili deo sveta gde seksualno ponašanje nije strogo moralno regulisano uz milion pravila šta se sme, a šta ne sme.

Protekle nedelje je održana “Nedelja ponosa” sa svojom pratećom paradom (svako ko kaže “Zašto strejt ljudi nemaju paradu ponosa?” očigledno nikada nije bio u svatovima) stavljajući, nakratko, LGBT+ populaciju ponovo na mapu Srbije. Nije da je svima potaman što im je i toliko dozvoljeno, mnogi bi radije da ih ne vide uopšte (“Neka to rade u svoja četiri zida!”) ali makar su im toliko dozvolili (dok vlast ne promeni mišljenje). Sa druge strane, organizuju se protest “za odbranu porodičnih i tradicionalnih vrednosti” i “Beogradski dani porodice”. I sve vreme se potencira kako je ono što radi LGBT+ zajednica “nenormalno” i “neprirodno”. Obično od strane ljudi koji nemaju pojma šta te reči uopšte znače. Pa da razjasnimo: