Pogledajte oko sebe. Oslušnite. Osetite svoju okolinu. A sada zapitajte sebe šta je sve od toga “stvarno”? Ako pitate fizičare, reći će vam – ništa. Sve oko nas je sastavljeno od atoma a atomi su sastavljeni od jezgra (protoni i neutroni) i elektronskog omotača. Kada bismo jezgro atoma uvećali do veličine Zemlje, najbliži elektroni bi bili na udaljenosti ekvivalentnoj dve trećine rastojanja Zemlja–Sunce.
Sve je sastavljeno od atoma a atom je, skoro potpuno, prazan prostor. Pa opet, kada se pogledate u ogledalo, tamo vas čeka poznato lice, vaše ruke i telo nisu prozirni niti je sve što vidite oko sebe praznina. Kako je to moguće? Za početak, ta praznina samo tako izgleda. Zapravo je ispunjena elektromagnetnim interakcijama (često koristimo izraz “sila”) koje se javljaju svaki put kada imate čestice različitih naelektrisanja.
Ove elektromagnetne interakcije su odgovorne za dalju (komplikovanu) interakciju atoma koje, na kraju, obrazuju sve oko nas. Pored toga što sve neće biti prozirno, ove interakcije takođe sprečavaju da vi ikada stvarno dodirnete nešto. Ono što će se desiti jeste da će se atomi vaše ruke približiti vrlo, vrlo blizu nekoj površini ali nikada potpuno.
Ipak, zahvaljujući navedenim interakcijama lančana reakcija će stići do receptora koji su zaduženi za dodir koji će dalje preneti poruku mozgu da smo sa nečim u kontaktu. Ovo bi bio jedan primer mnogih iluzija koje mi doživljavamo kao “realnost”, ali njih je mnogo i na svakom koraku.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
