Bila je nedelja, prvi dani oktobra, jesen je završavala svoju drugu sedmicu, i kao da je to bio početak nekog naizgled novog doba, kada se više nije ni očekivalo ono što se ovde ionako neće nikada dogoditi, i što ovde nikada nije ni bilo, u ovoj sad već tradicionalno sjebanoj sredini, u ovom društvu koje istrajava u lošim izborima i odlukama, gde je dno na površini i gde se zlo lako održava i ne tone, ovaj dan je zapravo bio i pomalo svečan, jer se Narator upravo vratio sa bolovanja, još uvek ne sasvim oporavljen, ali voljan da se sa svog dna makne. Bio je odsutan punih mesec dana sa posla, i niko nije ni pratio šta se dešavalo u međuvremenu sa Fricom i Dobrilom, kao i sa drugim dragim likovima. Ono što je poznato jeste da su se pre nešto više od mesec dana vratili u Beograd, ali ne svi, Dobrila je ostala na Korčuli i zaposlila se kod svoje prijateljice Tonke u slastičarni pod novim imenom “No-tourists torte i kolači”, i između nje i Frica svaki kontakt je prekinut, dok je Kinez Li i zvanično nestao na plaži u Solinama, nakon što je završio svoj umetnički rad “Autobiografija u 19 dasaka”, i otprilike tri kilometra od grada Korčula, gubi mu se svaki trag, kako se to tupavo kaže.