U jednoj od poslednjih epizoda poslednje sezone Sex Education čuju se (ne)očekivano taktovi pesme Ezre Furmana You like me. „Ljubav je bila bojno polje gde su vojnici stvarno ranjeni / a ja sam imao samo četrnaest godina / Znaš šta sve mogu stari ožiljci / da se otvore i puste krv / kao da su novi / i da iskrvare svuda okolo…
Dragi Ezra Furman, koji/a zavređuje poseban tekst i sigurno će ga nekada dobiti, ultimativno je ranjeno dete, koje srce nosi na reveru i peva o tome kako je kad si mlad, preplavljen stidom i bez ideje kako da se nosiš sa stvarima (bez kapaciteta za mentalizaciju, psihoterapeutskim žargonom rečeno), nešto kao Morisi milenijalac. Ezra ima trideset i kusur godina i za naše tinejdžere, koji možda seriju uopšte nisu gledali i kojima je ovaj tekst posvećen, on/a je metuzalem.
Potpisnica ovih redova odrasla je uz Morisija, njegovu seksualnu neodlučnost i odlučnu zbunjenost, njegov stid zbog onoga što jeste, njegovu atipičnu seksualnost i tipičnu aseksualnost i ravnodušno pevanje o najbitnijim stvarima. Ostarili smo, i Morisi i ja, ali svet se ipak promenio – i to nabolje, rekla bih.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
