Kada je Marina Tucaković, THE Marina Tucaković, osoba koju nije neophodno posebno predstavljati, jednom prilikom govorila o svom poslu izgovorila je kako je za pisca jako važnoda zna za koga piše. Jako je važno da znate priču te osobe. Tu “the priču” osobe. Ono od čega se formira lirski subjekat određenog izvođača ili izvođačice.
“Ne pišete isto”, rekla je Marina Tucaković, u intervjuu koji je verovatno zaboravio i YouTube i sve osobe koje takve stvari ne zanimaju preterano, jer ih doživljavaju kao triviju, “za Džeja i Cecu… i Anu Nikolić”
Možete koliko hoćete da ne slušate određenu vrstu muzike, ali znate ko je Džej. O Ceci i da ne počinjem. Ali, sećam se da sam i tada pomislila kako je čudno što u “isti koš”, “Marinin koš”, stavlja i Anu Nikolić.
Osoba koja je pisala pesme i za Olivera Dragojevića, Zanu, Jelenu Karleušu, Zdravka Čolića, Magazin, Sašu Matića u pokušaju da definiše način na koji stvara, pominje kao referentne tačke, ponavljam, Cecu, Džeja i – Anu Nikolić.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
