Ove godine grad na Nišavi imao je čak dva filmska festivala, jedan u produkciji koalicije na vlasti koji je, specijalno za ovu priliku, režirao Željko Mitrović, sa Žan Klodom van Damom u glavnoj ulozi. I drugi, koji su uz pomoć štapa, kanapa, par agregata i nekoliko kanistera goriva organizovali glumci i u kome je briljirala glumačka diva Tanja Bošković, ovogodišnji laureat prestižne nagrade „Pavle Vuisić“.
Neko neupućen bi rekao:
„Pa super, Nišlije, imate dva festivala, bravo, nek samo preliva…“
E pa nije baš tako super, dragi moj neupućeni rođače sa sela.
Živimo u vreme kada je kultura nužno zlo i u državi u kojoj je ta ista kultura izborni plen.
Nije sad da je to situacija od juče i da se političke stranke nisu jagmile za kulturne institucije. Kada se dobiju izbori, vlast krene da deli plen, pa nekom vodovod i parking servis a nekom pozorište i biblioteka.
Međutim, nije se do sada desilo da neka vlast zapne pa da zapleni kompletnu kulturu jedne države ili jednog grada jer smatra da joj to pripada nakon što je pobedila na izborima.
Niš je vrlo specifičan slučaj jer, da se podsetimo, ta izborna pobeda je pod ozbiljnom senkom i došla je ne kao rezultat volje građana nego kao rezultat naknadne kombinatorike (ima za to i srpska reč – „mućka“) u kojoj je za tri hiljade glasova i jednog Rusa (koji i nije baš neki Rus) vladajuća koalicija uspela da nekako ostane u foteljama.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
