Nakon sjajnih koncerata najčešće grozničavo sedam da zabeležim svoje utiske. Ponekad me emocije preplave do te mere da nisam u stanju da pišem, da mislim. Imam potrebu da ćutim, da sam sa sobom proživim još jednom ceo koncert, da oslušnem svoj unutrašnji glas koji će mi iznova ukazati na svu lepotu koja je iznikla iz muzike. Tako da počinjem da pišem tek sutradan.
Svaki susret sa Britnovim “Ratnim rekvijemom” je priča za sebe. Delo je izvedeno 30. maja 1962. godine, naručeno je da obeleži osvećenje nove katedrale u Koventriju, koja je izgrađena nakon što je prvobitna struktura iz 14. veka uništena u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata. Postavljeno je kao tradicionalna misa za mrtve na latinskom jeziku, isprepletena sa devet pesama o ratu engleskog pesnika Vilfreda Ovena. Oven, koji je rođen 1893. godine, služio je kao komandant streljačke čete kada je poginuo u akciji 4. novembra 1918. tokom prelaska Sambr-Oaza kanala u Francuskoj, samo nedelju dana pre uspostavljanja primirja. Iako je bio skoro nepoznat u vreme smrti, kasnije je postao poštovan kao jedan od najvećih ratnih pesnika.
“Ratni rekvijem” je napisan za sopran, tenor i bariton soliste, hor, dečački hor, orgulje i dva orkestra (pun orkestar i kamerni orkestar). Kamerni orkestar prati intimne postavke engleske poezije, dok se za tekst na latinskom koriste sopran, horovi i veliki orkestar. Svi ansambli su spojeni u završnom odseku koji se na kraju sliva u horski zvuk i podseća na sami početak. Dugotrajni i potresni Amen zaokružuje ovo veličanstveno delo koje predstavlja jedan od vrhunaca stvaralaštva u vokalno-instrumentalnom opusu celokupne umetničke civilizacije.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
