Sve tekstove Steva Grabovca pročitajte ovde.

***

JA, AUTSAJDER

(jedan mali roman)
(6)

„”Izvjesno je da Potraga za Prolaznim Užitkom skraćuje dužinu života jednog pisca.“

(Frederik Begbede)

Već sat vremena se vučemo prema granici. Kolona automobila ispred nas je beskrajna. Isto tako je i iza nas. Ljudi izlaze i hodaju okolo. Ipak, napolju je sparina, a hladovine nigdje nema. U jednom trenutku izlazim i ja iz auta i odlazim u grmlje kraj puta da pišam. Shvatim da je tamo rub litice i da je potreban samo mali tren nepažnje da se survaš dole. Pade mi na pamet kako bi sutra na portalima i u novinama osvanula vijest – “Stevo Grabovac, pisac, aktuelni dobitnik NIN – ove nagrade poginuo u padu s litice“.

Nadam se da bi novinari bili toliko uviđavni da ne bi napisali kako sam umro pišajući i kako su me našli s otkopčanim šlicom u nimalo zavidnom položaju.

Malkom Lauri je imao 47 kad je umro od overdoza. Skot Ficdžerald umro sa 44 od posledica alkoholizma. Šarl Bodler imao 43 kad je otišao Bogu na istinu i to od posledica sifilisa. Hemingvej je taj problem riješio sa napunjenom puškom. Hans Falada imao 53, predozirao se morfijumom. Sigurno niko od njih nije iza sebe ostavio lijep prizor. Ipak, umrijeti tako, okliznuvši se dok obavljaš jednu od osnovnih ljudskih potreba, baš je glupo.

Po ko zna koji put kroz glavu mi prolazi misao: “Što je meni sve ovo trebalo?“