Lepo, ali i velikim delom lažno je ono što ti se pali u mozgu kada ponovo odgledaš Gunise, Terminatora 2 ili Povratak u budućnost, kada upališ staru igru, nađeš strip zapao za leđa police ili uzmeš knjigu koju si obožavao kao tinejdžer.
Da, setiš se na stotine puta odgledanih replika, ili se iznenadiš jer dobro znaš da ona glupa scena sa čipom u Švarcijevoj glavi nikada nije bila u bioskopskoj verziji. I možeš da uz “t-t-t” ili “m-m-m” nastaviš osmobitnu melodiju, i tvoji tromi, ostareli prsti i dalje (ili ponovo) nekako znaju tačno šta treba da rade, bar na prvom nivou. Čak i ponovo u slovima vidiš predele, zidine i građevine koje nikada nisi video, baš onakvim kakvim ih nikada nisi video, i vidiš boje i osetiš mirise – i nisu ništa drugačiji nego pre 30 godina.
Kao što ponovo osetiš i toplu, i turobnu čežnju kada negde po bespućima interneta nađeš stare kataloge velikih robnih kuća iz Amerike, Nemačke ili Engleske. Kada vidiš “ghostbusters” igračke, i onaj ranac koji kao ispaljuje zrake, veliki zamak, likove koji nikada nisu stizali u naše “Komisione”, i skupe i večno nedostižne stvari, i na kraju sveti gral – gejmboj.
Kao što znaš, a vrlo dobro znaju i oni, da to što danas slažeš kao “lego za odrasle”, ne slažeš stvarno ti, nego slaže onaj mlađi, koji je umesto piratskog broda imao samo ono ostrvce sa blagom u najmanjoj kutiji. Bar ih sada stvarno kupuješ za sebe, ne lažeš više nikoga da su “za decu”. Kupi ti i ona, jer zna da to mnogo vredi, a može tačno da se izmeri – vredi tačno duplo, jer vredi obojici, i ovom starijem i onom mlađem koga se sećaš.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
