Film „Tár“ je poput Mahlerove muzike. Komplikovan, mračan i dvosmislen. Film „Tár“, kako kaže Todd Field, ponajmanje je o Mahleru, a nije ni o ženama, niti o dirigovanju, pa čak ni o Lydiji Tár. Film „Tár“ kroz umetničku smrt Lydije Tár koja jeste žena i dirigent i čija životna misija jeste da diriguje Mahlera, govori o moći, kontroli, kulturi otkazivanja, ostrakizmu, razlici između umetnosti i umetnika i konteksta vremena u kome umetnik stvara.
Ideja za film nastala je nakon što je Field pročitao knjigu Johna Maucerija „For the Love of Music“. Uloga Lydije Tár koju je Field stvorio isključivo za Cate Blanchett glumici je već donela gomilu nagrada (možda najbolje zvuči Zlatni globus), a u niskom sTártu je i za Oskara.
Da li je Cate maestralna u ulozi kontrol frik – patrijarhalne lezbijke – dirigenta tiranina? Jeste.
Da li je žena dirigent najbolji primer zloupotrebe moći? Nije.
Da li film „Tár“ možemo da razumemo i ako nismo muzički potkovani? Možemo, ali nećemo uživati u svakom i najsitnijem detalju koji prvu polovinu ovog filma čini toliko realnim da često zaboravimo da ne gledamo dokumenTárac.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
