Ne treba predstavljati Stivena Kinga, nosioca laskave titule “Kralj horora”, jednog od najčitanijih pisaca na planeti čije knjige su prodate u tiražima većim od 350 miliona primeraka i adaptirane u uspešne filmove koje su režirali majstori poput Stenlija Kjubrika i Roba Rajnera. Nije tajna da je King vrlo produktivan pisac koji je do sada napisao čak 64 romana, preko 200 kratkih priča i nekoliko knjiga tzv. “non-fikcije” među kojima je i jedna o bejzbolu.
Međutim, to nije sve.
King je u jednom periodu svoje karijere pisao pod pseudonimom Ričard Bakman i ispod pera tog goust-rajtera izašlo je nekoliko romana, među njima je svakako najpoznatiji “Trkač” (“Running Man”) po kome je 1987. godine snimljen manje-više uspešan film sa Arnoldom Švarcenegerom u titularnoj ulozi. Ostatak Bakmanovog opusa svodi se na čisto žanrovske romane koje je King pisao da bi dodatno dopunio porodični budžet i nije ih mnogo ozbiljno shvatao. Kada je King počinjao karijeru, vladalo je ubeđenje među američkim izdavačima da pisac treba da izdaje najviše jednu knjigu godišnje, jer bi više od toga bilo “zamorno” za publiku. Princip koji vlada i u našem izdavaštvu, inače, iz ko zna kojih razloga. King je čak izmislio detaljnu biografiju za svog pisca iz senke, a na zadnjim koricama knjiga je stajala fotografija na kojoj, naravno, nije autor – već Kingov tadašnji književni agent Ričard Manuel. Zahvaljujući svojoj fascinantnoj kondiciji u pisanju, King je uspevao da radi na dva koloseka godinama i izdaje svoje i Bakmanove knjige. Sve je to trajalo do 1985. kada je jedan knjižar iz Vašingtona primetio veliku sličnost između Bakmanovog i Kingovog stila i o tome izvestio javnost.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
