“Imam sve to znanje i ekspertizu, a opet se osećam potpuno bespomoćno”, kaže Džimi, glavni junak serije “Shrinking”, svom prijatelju i mentoru Polu, koji mu odgovara: “Da, stavi to na svoju vizitkartu.” Razgovor i zvuči i ne zvuči neobično kada znamo da se vodi između dvojice iskusnih psihoterapeuta, koji imaju razvijenu privatnu praksu; odnosi se ne toliko na odnose sa klijentima koliko na privatne živote, razuđene i složene koliko i život bilo koga ko ne poseduje znanje o psihološkim mehanizmima.
Psihoterapeuti su česti kao “gosti” u serijama i filmovima ali su znatno ređe prikazani kao protagonisti u čije svetove imamo uvid. Na primer, psihoterapeuta “od krvi i mesa” gledali smo u seriji “Wanderlust” kada terapeutkinja Džoj, nemoćna da se izbori sa osećanjem krivice zbog suicida klijenta, pokušava da izbegne realnost tako što predlaže svome monogamnom mužu poligamiju a potom se teško nosi sa posledicama svojih odluka.
Zaključak jedne studije slučaja, koja se bavila istraživanjem o reakcijama terapeuta na smrt klijenta, preporučuje da se terapeut u toj situaciji suoči sa ličnim gubitkom i dozvoli sebi da ga “odboluje”. Ovo zapravo važi za svaki gubitak.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
