Ne vozimo Bitlse

Auto-stoper stoji na putu
Lutam cijeli dan rubom autostrade
I čekam da mi neko stane
Prolaze kraj mene, ne vidi me niko
Da l’ zbog kose ili gitare

Divlje jagode: Auto-stop

Početkom jula na ovom portalu objavio sam tri priče iz svog autostoperskog iskustva. Pošto su to letnje priče, a leto je u punom jeku, dodajem još tri. Imam ja takvih priča ihaha. Svaki dan – jedna priča. Samo što ne želim da ih prikažem bilo kako, već na filmski slikovit način. I da odmah budem jasan. Bio sam na samom kraju šezdesetih i prvih godina sedme decenije prošloga veka auto-stoper na jadranskoj magistrali, ali ne onakav koji je bio slika i prilika učesnika rok festivala na Vudstoku i ostrvu Vajt. Osim možda po spoljnjem imidžu. Najpribližnija definicija mene i mojih frendova, saputnika, kompanjona i ortaka glasi: auto-stoper amater. Ne zato što smo odudarali od stereotipa klasičnog zapadnjačkog stopera, već prosto zbog društvenih okolnosti u kojima smo živeli. Auto-stop kao neformalni društveni pokret ima univerzalnu dimenziju, a sasvim očigledno i određena lokalna obeležja. Ali da ne bude zabune: nisam bio mentol i konformista koji je u ruksaku imao pidžamu i bedeker (verujte da je kod nas bilo i takvih), ali sam osim vreće za spavanje uvek nosio sapun, četkicu i pastu za zube, kao i neki analgetik (zlu ne trebalo).

Lorens Stern je u knjizi „Sentimentalno putovanje“ sačinio tipologiju turističkih putnika u kojoj je poređao sledeće tipove: dokoni putnici, radoznali putnici, lažljivi, oholi, tašti i mrzovoljni putnici. Njima je pridružio putnike pod moranje, putnike prestupnike, putnike nesrećnike i obične putnike. Po meni su auto-stoperi specijalna vrsta putnika. Oni sadrže karakteristike nekih od pobrojanih vrsta, ali se nipošto ne svode na njihov prost zbir. Auto-stoper je pre svega radoznali putnik, hrabri putnik i pustolov koji uživa u stalnim iskušenjima i nepredvidivosti onoga što će mu se događati na putovanjima. On, dakle, svesno ide u susret rizicima i opasnostima. Pritom kod njega postoji strast za činjenjem nečeg zabranjenog, protivzakonitog, nemoralnog, pa time i društveno neprihvatljivog. Autentični hipi stoper nije definisan ni nacijom, ni rasom, ni verom, ni seksualnom orijentacijom, ni polnom pripadnošću, ni rodnim identitetom. Njegovo delanje tokom naznačenih godina uvek je subverzivno i kontrakulturno. Sve je to dobro opisano u kultnom romanu „On the Road“ Džeka Keruaka.