NE OSVRĆI SE, VELIKA SE TAJNA IZA TEBE ODIGRAVA
Istorija domaće književnosti ispunjena je velikim pesničkim imenima, mnogi od tih pesnika upisali su se u večnost, neki čitavim opusom, neki makar jednom pesmom ili stihom, ali retki su pesnici koji su prevazišli okvire poezije i postali mera za tu večnost i svojevrsne pop ikone. Branko Miljković ima dosta zajedničkog sa svojim pesničkim srodnicima, ali on je takođe sličan ljudima poput Endija Vorhola, Ijana Kertisa ili Džonija Štulića…
Njegovi stihovi sijaju u mraku i nisu samo deo istorije književnosti već i deo jednog šireg nasleđa i uticaja. Možete ih pročitati u knjigama, da, ali i kao grafite na zidovima zgrada, u oblačićima stripova i na platnima uglednih slikara, možete ih čuti u refrenima pesama rok grupa, citiraju ih političari u govorima, urezuju se u kamen spomenika kao večita opomena, dele na društvenim mrežama i internetu poput drevnih mudrosti… Kao da Branko nije otišao u večnost tog tragičnog februarskog jutra u Zagrebu 1961, kao da je još tu, sa nama, i greje nas vatrom svog genija.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
