Bio sam protiv Jugoslavije u realnom vremenu, ali…

Dežulović se u svom novom romanu “Tko je taj čovjek?” bavi univerzalnim zlom i time da li je moguće zaustaviti ga pre nego što se desi. U novoj epizodi podkasta “Rosić i drugovi” kaže da su sva opšta mesta kada je to zlo nastajalo dvadesetih godina prošlog veka, vrlo slična onome što postoji danas. Kaže i da čovek posle 20, 30 ili sto godina uvek “zna šta je trebalo uraditi”, ali da je tada kasno.

“Uvek smo pametni posle. Znamo šta je trebalo uraditi 1923., 1945., 1990., 1999., 2000. godine… Znamo šta je trebalo 5. ili 6. oktobra, sve znamo sada. Ali, postoji samo sada. Pitaš kad je vreme za akciju, kada je trebalo promeniti stvar da bi bilo bolje, trebalo je tu promeniti stvar, promeniti se sada, ovog trenutka”, kaže Dežulović.

Kako sam kaže, ceo život ima nepopularna mišljenja i ne podilazi nikome, pa niz takvih iznosi i u ovom razgovoru.

Kaže da je Jugoslavija, iako osuđena na propast bila naša zajednička poslednja šansa: “To ne govorim kao jugonostalgičar, niti kao komunjara, jer sam bio protiv te države onda, u realnom vremenu, ali ta država je bila poslednja šansa našim malim, rasutim narodima”.

Govori i o onome što se dešava u Hrvatskoj, o “klincima koji se lože na kralja Tomislava, mačeve budalaštine…”, ali i o mladima u Srbiji: “Naravno da navijam za studente u Srbiji. Za promene i da se Vučić skine. Ali ako ćeš to raditi sa ikonografijom i po pravilima igre koje su postavili nacoši devedesetih godina, nećeš mnogo toga postići. Ipak, voleo bih da mi studenti za tri godine kažu ‘Boro, matori konju'”, ispričao je Dežulović.

U podkastu govori i o Titovoj smrti, knjigama i legitimnoj krađi, o svom Hajduku, Dinamu, Zvezdi i Partizanu, Evropi, dresuri i o tome kako to nije nikakav Diznilend.

Otkriva i jednu ekskluzivu, a to je da se Thompsonova pesma “Čavoglave” probila zbog jedne pijane noći i to na neočekivanom mestu u Beogradu.

Ceo podkast odgledajte ovde.

Pogledajte sve epizode podkasta Rosić i drugovi OVDE.