Svetska istorija laži i mitova, britanskog premijera Čerčila najverovatnije će pamtiti po čuvenim dramatičnim govorima u kojima je narodu obećavao „krv, znoj i suze“, spominjati ga kao fana dobrog viskija i debelih cigara i citirati kako je daleko bolje i komfornije ležati nego sedeti, a pogotovo stajati, ali bi ga njegov lični roman, da ga je iskreno napisao, definitivno ustoličio kao simpatičnog čikicu koji je, na kraju, bio fasciniran misterijom Brižit Bardo.
Već zaboravljeni političar i neafirmisani slikar naivac, ser Vinston Čerčil, mirne penzionerske dane provodio je na Azurnoj obali, kojom je tada suvereno vladala neodoljiva BB, čiji će inicijali postati smrtonosno oružje za sve muškarce sveta.
Saznavši da neizostavno želi da je upozna, Brižit je svom tadašnjem mužu i Pigmalionu, Rožeu Vadimu, koga su kasnije više proslavili pikantni memoari o tri fatalne plavuše koje je zaveo nego filmovi koje je režirao, gotovo ravnodušno, sa dečje napućenim usnama, saopštila da ga traži neki Čerčil.
Vadim je, kao nekadašnji mršavi i ćudljivi mladić bez kravate, izašao iz nekog romana Dostojevskog, a posebno kao bivši nedovoljno poznati novinar „Pari mača“ bio oduševljen što mu se pružila prilika da Čerčila priupita za najveće tajne Drugog svetskog rata koje stari lisac još nikome nije otkrio.
Ser Vinston se za vreme tog istorijskog ručka s najdubljim poštovanjem obraćao Brižiti, kao najlepšoj junakinji savremene epohe, i uopšte nije primetio da je, osim njih dvoje, još neko sedeo za stolom.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
