U poslednjih 120 godina u Rusiji smo imali dve revolucije, jedan puč, jedan prevrat i dva neuspela državna udara.
1. i 2. FEBRUARSKA REVOLUCIJA I OKTOBARSKI PUČ
Lenjin na Crvenom trgu World History Archive / Topfoto / Profimedia
Vladine snage pucaju na demonstrante 4. jula 1917. godine. Fotograf: Bulla, Karl Karlovich (1853-1929), fotografija iz Muzeja revolucije u MoskviIzvor: fine-art-images / akg-images / Profimedia
Oktobarska revolucija 1917. godine nije bila revolucija naroda koja je boljševike dovela na vlast. Reč je o čistom istorijskom falsifikatu napravljenom u političko-propagandne svrhe. Nije bilo nikakve pobune naroda a ni štrajkova: boljševici su bukvalno izveli ono što bismo danas nazvali pučem, ili prevratom u vrhu vlasti.
Autentična revolucija je bila ona iz 1905. godine ili iz februara 1917. godine, ali ne i Oktobarska, jer su prve dve uključivale narodne mase i proteste, dok je boljševička bila mnogo više puč nego revolucija.
Boljševici su praktično bez kapi krvi osvojili vlast tako što su okupirali ministarstva u Sankt Peterburgu i “Zimski dvorac” sa samo 26 boljševika. Što bi rekao Dostojevski, vlast se kotrljala ulicama Sankt Peterburga i Lenjin je bio samo dovoljno hrabar da se sagne i da je uzme. Naravno u tome mu je mnogo pomogao indirektno general Kornilov sa svojim pučem jer je primorao premijera Kerenskog da uvede u vlast boljševike koji su tada bili izrazita manjina. Međutim, Lenjin i Trocki su obavili veliki posao u vojsci i mornarici i imali su veliki broj nižih oficira, vojnika i mornara na svojoj strani.
Kerensky as Minister of Justice and War of the Provisional Kerenski kao ministar pracde u prelaznoj vladi drži govor pred radnicima u Petrogradu, tokom trajanja Građanskog rataIzvor akg-images / akg-images / Profimedia
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
