Prvi roman Srđana Dragojevića u nastajanju, ekskluzivno na Velikim pričama. Autor kultnih filmova “Mi nismo anđeli”, “Lepa sela lepo gore” , “Rane”, “Parada” sada u potpuno novoj ulozi, u romanu o ovom vremenu i njegovim pojavama.
Pročitajte prethodni deo OVDE. Svi nastavci su na linku.
***
POGLAVLJE 37
Dovedite mi onog feminiziranog menadžera
Sunce tek izlazi iznad Sun Garden hotela, nagoveštavajući još jedan savršen dan od pet stotina evra.
Iz olupanog fiat punta izlazi Livija Gold, sa plastičnom čašom za kafu u ruci. Trlja pospane oči.
***
Livija Gold spušta kafu na sto u hotelskoj sobi za konferencije. Gleda Tarika, Emu i Aleksa koji sede prekoputa, zbijeni jedno do drugog, kao da će ta bliskost pomoći da se okrnjena porodica održi na okupu.
Iza inspektorke Livije je jedan policajac u uniformi, ozbiljnog izgleda, nepomičan poput statue.
Sušta suprotnost Liviji Gold koja ispija svoju kafu, zgužva plastičnu čašu i gađa mrežastu kantu za smeće nekoliko metara dalje.
– I… Jokić za tri.
Plastična loptica pogodi obruč i odbije se u teren. Policajac se pokrene, priđe loptici i ubaci je u kantu.
– Očigledno, moram još mnogo da vežbam.
Tarik se nakašlje. Gleda inspektorku sumnjičavo.
– Gospođo inspektorka, delujete opušteno. To nas plaši.
Inspektorka se nasmeši Tariku i deci i klimne glavom.
– Hoćete da delujem napeto, kao vi? Mogu. Ali to nam neće mnogo pomoći.
Livija Gold ustane i šeta se po sali ispred velike digitalne table koja je u svom veku sigurno videla milionske prezentacije i team building video-tečajeve pune optimizma.
– Evo, ozbiljnija sam sada, zar ne? Pa pogledom proučava Tarika, sa lukavim osmehom na licu.
– Da se niste posvadili sa suprugom? Gosti su prijavili buku iz vaše sobe. Citiraću izjavu svedoka…
Policajac joj dodaje mobilni telefon. Inspektorka čita sa ekrana.
– Nešto kao: “Neka me uhapse, odlazim odavde!” Zašto da bilo koga hapsimo? Osim ubice, naravno.
Tarik uzdahne. Na ivici je nerava. Jedva se kontroliše. Ema uhvati oca za ruku, dajući mu podršku.
– Sinoć je… malo popila. Pod stresom je.
Inspektorka Gold klima glavom.
– Logično. Ljudski. Očekivano. Dakle, slažete se da je mogla da izgubi živce i… ode iz hotela?
Ema se sada razbesni.
– Mama nikada, ali nikada, ne bi otišla bez nas!
Aleks uhvati sestru za ruku, umirujući je. Bergeri paze jedni na druge u trenucima krize.
Aleks vadi iz bočnog džepa svog šortsa mobilni, ustaje i pruža ga inspektorki Gold.
– Molim vas, pogledajte. Ovo je MILI.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
