Zuji alarm za budućnost poljoprivrede

Ima neka duboka veza između srpskog domaćina i najnovijih trendova u poljoprivredi, između stare narodne mudrosti i modernih ESG principa, možda više nego što bi se to na prvi pogled videlo. Poljoprivrednik je znao da mora da „odmara“ njivu i da je čuva, menja kulture, sadi voćke među vinovom lozom, da pusti pčele da se nahrane, kao i da kompostira organske ostatke.

Možda se to znanje izgubilo u trci za prinosima i zaradom, ali se upravo u toj tradiciji nalazi i seme promena koje su danas neophodne srpskoj poljoprivredi. Decenijama smo poljoprivredu posmatrali kroz potrebu za rastom prinosa, ne uzimajući u obzir potencijalne posledice po zemljište i prirodu, ali sada moramo da zastanemo. Danas više ne govorimo samo o tome koliko zemlja može da nam pruži, već o tome koliko smo spremni da joj vratimo kako bi ona ostala plodna i za generacije koje dolaze.

U tom procesu postaje sve jasnije koliko pčele i drugi oprašivači imaju značajnu ulogu u stvaranju zdravijih uslova na njivama, kao i u očuvanju raznovrsnosti useva i dugoročne održivosti poljoprivrede.

Zašto su pčele „nevidljivi heroji“ prirode?

Jedan od najsigurnijih znakova da je poljoprivredni ekosistem u ravnoteži jeste prisustvo pčela i drugih oprašivača. Njihova uloga odavno prevazilazi proizvodnju meda. Oprašivanje je jedan od najvažnijih prirodnih procesa koji direktno utiče na prinos, kvalitet plodova i otpornost useva. Značaj ovih insekata odlično ilustruje podatak da pčele oprašuju više od 70% biljaka koje koristimo u ishrani. Kada oprašivači nemaju gde da se hrane i gnezde, to može da bude signal da se tlo, biljni svet i čitav sistem proizvodnje hrane kreću u pogrešnom smeru.

Upravo zato se u savremenoj poljoprivredi sve češće govori o potrebi da se njive ne posmatraju kao „površine koje treba maksimalno iskoristiti“, već kao živi prostor koji mora da zadrži funkcionalnost. Decenijama se, u trci za većim prinosima i urednošću parcela, insistiralo na konceptu „potpuno čiste njive“ bez rubnih pojaseva, bez cvetnih zona, bez zaklona i mikrostaništa. Iako to na prvi pogled deluje kao dokaz dobre poljoprivredne prakse, posledice su dugoročne: oprašivači se povlače, prirodna kontrola štetočina slabi, a zemljište gubi svoj potencijal.

Poslednjih decenija populacija pčela beleži alarmantan pad. U Evropi je svaka treća vrsta oprašivača ugrožena. Klimatske promene, gubitak prirodnih staništa i prekomerna upotreba pesticida doveli su do ozbiljnih poremećaja u ekosistemima, a time i do sve većeg rizika po prehrambenu sigurnost.

Promene počinju u svakodnevnoj praksi

Da bi se promenile navike sticane generacijama i započeo proces prilagođavanja, moramo da se suočimo sa činjenicama. U obimnom istraživanju pod nazivom „Analiza karbonskog otiska i održivosti u primarnoj ratarskoj proizvodnji“ navodi se da poljoprivredna proizvodnja u Srbiji trenutno doprinosi sa čak 66% ukupnim emisijama ugljen-dioksida u celokupnom lancu snabdevanja „od njive do trpeze“. To je podatak koji jasno pokazuje da se ključ borbe protiv klimatskih promena nalazi upravo u načinu na koji tretiramo oranice u Vojvodini, Sremu ili okolini Loznice.

Ali emisije nisu jedini pokazatelj. Način na koji obrađujemo zemljište ogleda se i kroz ono što na njemu ne opstaje, a među najosetljivijim „mernim instrumentima“ prirode jesu upravo oprašivači.

„Stabilna poljoprivredna proizvodnja u velikoj meri zavisi od prisustva oprašivača. Svaki treći zalogaj nalazi se na našem tanjiru upravo zahvaljujući njima. U Evropi većina gajenih kultura u izvesnoj meri zavisi od insekata koji prenose polen, a u Srbiji pored medonosne pčele živi i veliki broj samičnih vrsta koje rade tiho i efikasno. Kada su prisutne u najvažnijim danima cvetanja, prinosi su ujednačeniji, a kalibar stabilniji. Kada ih nema, rastu oscilacije i rizik se preliva kroz ceo lanac, od proizvođača do potrošača“, ističe Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj za tržište južne i istočne Evrope u kompaniji Nestlé.

Upravo sa ciljem da se obezbede staništa za oprašivače i edukuju budući poljoprivrednici o važnosti ovih nevidljivih heroja prirode za proizvodnju hrane, kompanija Nestlé pokrenula je inicijativu „Zajedno pčelama na dar“.

„U prvoj fazi, zajedno sa partnerima iz Inspira Vivo Grupe održali smo edukativne radionice u poljoprivrednim školama širom Srbije i zasadili ukupno 200 sadnica medonosnog drveća na školskim parcelama. Više od 200 učenika, zajedno sa svojim nastavnicima, aktivno je učestvovalo u radionicama i sadnji“, dodaje Ivanka Stojnić.

Ova inicijativa pokazuje kako zaštita oprašivača može da se vrati u centar pažnje, kroz konkretne korake na terenu i edukaciju. Fokus je na jednostavnim ali efektivnim rešenjima, odnosno na stvaranju uslova da oprašivači imaju raznovrsnu ishranu tokom cele godine i prostor u kojem mogu da opstanu. U tom kontekstu, posebno mesto zauzima medonosno drveće, kao i polinatorske trake, pojasevi divljeg bilja na obodima parcela koji cvetaju sukcesivno i predstavljaju kontinuiran izvor hrane i stanište.

Budućnost hrane se piše na brazdi

Održivost u poljoprivredi ne treba da ostane na nivou ambicije. Ona mora da bude vidljiva na parceli, u načinu na koji se zemlja obrađuje, u praksama regenerativne poljoprivrede poput plodoreda, sadnje pokrovnih useva, smanjene upotrebe pesticida, kao i brizi o oprašivačima i očuvanju biodiverziteta. Zato ovo nije tema za budućnost, već test za sadašnjost.

Upravo iz tog razloga je inicijativa „Zajedno pčelama na dar“ usmerena na konkretne edukativne aktivnosti u sredinama u kojima se obrazuju buduće generacije srpskih poljoprivrednika. Radionice za učenike poljoprivrednih škola pokazale su kako znanje o ulozi pčela i drugih oprašivača može biti oslonac održivijim praksama na terenu. Kroz jednostavne ali efikasne mere, budući proizvođači su uvideli na koji način mogu stvoriti uslove da se prirodni balans vrati na njive i voćnjake.

Kao stručni partner u ovoj inicijativi, Inspira Vivo Group doprinela je osmišljavanju sadržaja i aktivnosti koje su zasnovane na realnim potrebama poljoprivredne prakse, od razumevanja biodiverziteta, do sadnje medonosnog drveća i polinatorskih traka, koje omogućavaju kontinuitet ishrane i sklonište za oprašivače tokom cele sezone.

„Većina oprašivača su solitarne vrste koje se gnezde u zemlji, a intenzivna obrada zemljišta uništava njihova gnezda. Proizvođači često teže potpunom ‘čišćenju’ svih rubova parcela, uklanjajući korov, živice i šikare. Ove površine su, međutim, vitalno sklonište i gnezdište za oprašivače i prirodne neprijatelje štetočina, čime doprinose zdravlju celog ekosistema“, kaže Nemanja Kovačević iz nevladine organizacije Inspira Vivo Group.

Veliki značaj inicijative „Zajedno pčelama na dar“ ogleda se u tome što je povezala principe regenerativne poljoprivrede, brigu o oprašivačima i praktičnu nastavu u poljoprivrednim školama.

„Na taj način, regenerativni pristup postaje deo svakodnevnog rada na polju, kao i deo svesti novih generacija, stvarajući održiv sistem u kojem poslovni rast, priroda i zajednica napreduju zajedno“, naglašava Ivanka Stojnić.

Njive za buduće generacije

U poljoprivredi ne postoje brza rešenja koja daju dobre rezultate. Ono što se danas dobije prečicom, sutra rezultira osiromašenim zemljištem, slabijom otpornošću useva i sve većom neizvesnošću prinosa. Zato će budućnost proizvodnje hrane u velikoj meri definisati odgovor na pitanje koje danas postavljamo: da li želimo da iz njive uzmemo maksimum u jednoj sezoni ili da je sačuvamo kao resurs koji će hraniti i generacije koje dolaze?

Inicijativa „Zajedno pčelama na dar“ ostaje kao primer da se sistemske promene ne pokreću jednom kampanjom, već doslednim radom na terenu i sa mladima koji će sutra voditi poljoprivredna gazdinstva i proizvodnju hrane u Srbiji.

„Velike kompanije imaju moć, ali i odgovornost da svoje resurse usmere ka postizanju plemenitog cilja i dobrobiti zajednice u kojoj posluju. Zato se trudimo da naša uloga bude pokretačka, da iniciramo ujedinjene akcije i inspirišemo pozitivne promene u društvu. Ova inicijativa je dobar primer međusektorske saradnje, koja je ključni element svake društveno odgovorne aktivnosti. Značajnu ulogu imali su i građani, koji su svojim odgovornim izborom na kasi doprineli prikupljanju sredstava za sadnju na školskim parcelama“, zaključuje Ivanka Stojnić.

Sledeći korak projekta planiran je već na proleće, kada će se u poljoprivrednim školama uključenim u inicijativu, postavljati polinatorske trake. Na taj način u školama nastaje sistem koji funkcioniše tokom cele godine, a učenici vide jasnu povezanost između zemljišta, biljaka i oprašivača, i koliko budućnost domaće poljoprivrede zavisi ne samo od tog odnosa već i od njihove brige o najvažnijem poljoprivrednom resursu – zemljištu.