Sreća što psi ne umeju da čitaju

Životinje ne znaju slova, a neki ljudi, izgleda, znaju samo to. Kada se nedavno pojavio Nacrt zakona o dobrobiti životinja, kao tek jedna u nizu servisnih vesti, bila sam srećna što moj pas ne zna da čita.

Stručnjaci i aktivisti za zaštitu životinja su od Ministarstva poljoprivrede zatražili njegovo povlačenje iz procedure, jer smatraju da bi novi propisi omogućili niz zloupotreba. Dok pišemo ovaj tekst jednu peticiju potpisalo je više od 56.000 građana.

“Sa jedne strane, Nacrt legalizuje vrlo sporne prakse vezane za ubijanje i korišćenje životinja, dok nijednom rečju ne pominje pozitivno definisanu dobrobit životinja, u skladu sa savremenim razumevanjem ove dobrobiti i naučnim činjenicama. Nedostaje perspektiva na životinje kao osećajna bića koja imaju pravo na život i dobrobit. Nemoguće je ukratko navesti sve sporne tačke Nacrta. Istraživačka grupa za interakcije ljudi i životinja, Sentience, kojoj pripadam, podnela je Ministarstvu svoje primedbe i predloge, kao i brojni drugi eksperti i udruženja za zaštitu životinja”, kaže Marija Branković iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Fakulteta za medije i komunikacije.

Tajming i primedbe

“Ne zna se da li će da počne školska godina, policija na ulicama tuče građane, a oni baš u takvom trenutku provlače mnogo toga. Ovo je jedan od zakona, ko zna šta rade ispod žita, dok je sva pažnja javnosti fokusirana na druge teme. Ne možete sve da ispratite i da hoćete”, kaže profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović, koja je priložila primedbe Ministarstvu i Delegaciji EU na svaki od spornih članova. Sam prigovor ima pedesetak stranica…

“Tajming pokazuje da predlagač zakona nije vodio računa, slučajno ili namerno, da dobije neke konstruktivne predloge da bi napravio korekcije. Kratko vreme, u nevreme. Drugo, problem radne grupe za izradu nacrta zakona u kojoj niko od relevantnih aktera nije učestvovao. Ne znam sastav, ali znam da relevantne organizacije za zaštitu životinja, veterinari – nisu bili uključeni”, priča profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i psihološkinja Tamara Džamonja.

Naši sagovornici ne znaju sastav autora ovog nacrta, jer niko to ne zna.

Iako je mutno čemu žurba, načelno je jasno zašto se Zakon o dobrobiti životinja uopšte menja. Ideja je usaglašavanje sa praksama i standardima Evropske unije, a EU je dala 1,38 miliona evra iz EU IPA fonda za usklađivanje ovih propisa.

“Pozivaju se na devet evropskih direktiva. Detaljno sam ih poredila i 90 odsto stvari nije usklađeno. Struktura je ista, ali suština je drugačija. Recimo, kod eksperimentalnih životinja, oni prate strukturu evropskih direktiva, ali nemaju ključne kontrolne mehanizme. Na primer, u Evropi je obavezno da se objavljuju sažeci projekata. Koji se projekti vrše, na kojim životinjama se vrše i zašto ne postoji alternativni metod. Kod nas se uopšte to ne pominje, svi ti eksperimenti se izvode u tajnosti”, objašnjava profesorka Bajović.