Svi znamo šta se dešava više meseci u našoj zemlji. Ni ljudi koji ne prate dešavanja i svesno su poslednjih godina na distanci sada ne mogu da ostanu neuključeni jer više nisu samo u pitanju vesti. Običan, svakodnevni život je izmenjen, ugrožena je ne samo budućnosti već i doživljaj aktuelne, prave, osnovne bezbednosti. I taj osećaj da mnogo toga nije na mestu, da ne postoji red, da ne postoje pravila, da ne postoji posledica, da ne postoje granice, budi nemir.
Opravdani nemir jer bezbednost i egzistencijalne potrebe su prve u nizu potreba koje očekujemo da budu ispunjene da bismo se dalje razvijali kao vrsta. A i svako funkcionisanje na ovom svetu se odvija po nekom sistemu.
Osvrnimo se na sam početak životnog ciklusa, i tada vidimo bebu koja vrlo brzo nađe ritam, pa smene hranjenja i spavanja budu predvidive. Roditelji se s vremenom naviknu na temperament deteta pa svoje akcije i vaspitne stilove podešavaju i prilagođavaju. Škola, kao i poslovi, imaju smene, raspored koji sledimo da ne bi došlo do preplitanja zadataka i problema u organizaciji. Dani u nedelji, izračunavanje vremena, kalendari…i mnoštvo drugih stvari je ljudska civilizacija uvela kako bi funkcionisanje na Zemlji bilo lakše i predvidljivije.
A šta kada se ta predvidivost izgubi? Šta kada pravila koja smo mislili da treba da važe odjednom, kao iz hira, prestanu da važe? Pa neki ljudi za ozbiljno fizičko nasilje ne dobiju kaznu ili bivaju pomilovani, a drugi se kažnjavaju samo što mirno izražavaju svoje mišljenje.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
