Vi kao profesori Univerziteta za mene ste potpuno jednaki u političkoj volji kao i svaki seljak i radnik širom Srbije.
– Slobodan Milošević, jun 1992.
Dok traju veličanstveni studentski i građanski protesti u Srbiji, i priprema se „akademska lista“ za (prevremene) izbore, valja se zapitati i sledeće. Da li su se univerzitetlije, i studenti i njihovi profesori, ovako upisali na spisak „javnih intelektualaca“? I ko su, zapravo – intelektualci? Da li su to svi ljudi sa fakultetskom diplomom? Doktoratom? Pametnjakovići i svi koji se tako osećaju? Dežurni (ili pak „drveni“) „filozofi“? Da li se intelektualci moraju baviti društvenim i „duhovnim“ stvarima, ili su to i fizičari i astronomi? A inženjeri? Intelektualne i popkulturne ikone od Sartra do Ričarda Dokinsa i Slavoja Žižeka? A onaj čudak Džordan Piterson? „Jedna od najvećih zabluda o meni jeste da sam umetnik zato što moji filmovi gube novac, i da sam intelektualac zato što nosim naočare“, govorio je Vudi Alen.
S tim u vezi, da li su intelektualci i pisci i pesnici? A slikari? Glumci? Zatim, da li su intelektualci posebna društvena klasa? Ili pripadaju svim klasama? Da li su mahom levičari ili pak desničari? Da li svako društvo ima svoje intelektualce? Evo, na primer, Srbija? Da li su to Slobodan Antonić i Milo Lompar? Ivan Čolović i Dubravka Stojanović? Svako ima svoje favorite. Mihailo Marković i/ili Dragoljub Mićunović? A Vesna Pešić i Milan St. Protić? Da li su to i Ćosić i Konstantinović? Vidosav Stevanović? Matija Bećković? Režiser, ali i akademik Želimir Žilnik? Da li su to bili i novinski pisci, poput Teofila Pančića i Miloša Vasića? Šta ih razdvaja, a šta povezuje? I koja je njihova uloga u društvu?
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
