„On je ljubazan, pažljiv. Divan je čovjek. Zato smo još uvijek zajedno“, ovako je Gisèle Pelicot opisala karakter svog muža kad je bila pozvana na prvi policijski razgovor. U minutima nakon toga, saznala je da ju je muž silovao i organizovao preko 80 muškaraca da rade isto. Iznova i iznova, dok nije bio uhvaćen.
Vjerovatno bi mnoge žene, koje su muškarci silovali nakon što su ih drogirali i onda to postavljali na pornografski sajt, opisivale svoje muževe na slične načine. I njihovi prijatelji i porodica.
Ljudi žele da vjeruju da su ovi muškarci „monstrumi“, rijetki i lako prepoznatljivi u masi. Iznova se dokazuje suprotno, to su „dobri muževi“, očevi, komšije. Kad ljudi reaguju sa „ovo nisu muškarci već monstrumi“, razvodnjavaju ovako strašne stvarnosti koje mnoge žene žive.
Ne smije se reći da je muškarac počinio silovanje. Odmah će vas neko ispraviti „nije to muškarac nego monstrum!“. Nekad dodaju i „pravi muškarac to nikad ne bi uradio“. Ipak se konstrukt muškosti mora zaštititi. Kad ljudi koriste ovakav jezik, stvara se distanca. Oni nisu ljudi, već daleke, bezlične sijenke.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
