Ove nedelje smo ponovo pomerili kazaljke svojih satova jedan sat unapred, kao što činimo 43 godine unazad, ali pitanje je da li smo posle toliko vremena sigurni zašto to radimo, kada ova praksa u savremenom svetu sve više gubi smisao.
„Da bi nam dan bio duži, da uštedimo električnu energiju, da radimo kraće a produktivnije“, napamet su naučeni odgovori koje nude predstavnici nadležnih institucija. U praksi, vreme je pregazilo svaku od ovih teza, zemlje Evropske unije uveliko tragaju za novim rešenjima koja bi odgovorila savremenim okolnostima. Srbija za to vreme jedan sat duže od zapadnoevropskih zemalja ostaje u mraku, zarobljena u pogrešnoj vremenskoj zoni.
Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac za Nedeljnik kaže da je osnovni problem u tome što je Srbija pozicionirana na krajnjem istoku srednjoevropske vremenske zone, iako bi, prema geografskom položaju, prirodnije pripadala istočnoevropskoj.
Jedna od osnovnih ideja koje stoje iza sezonske promene računanja vremena jeste da se iskoristi što više raspoložive sunčeve svetlosti tokom jednog dana. To u Srbiji nije slučaj, jer sunce u našoj zemlji zalazi znatno ranije nego u zemljama poput Španije i Francuske.
„Špancima i Francuzima je dobro da uveče imaju sunce, a to se kod nas ne dešava. Dakle, mi smo ušli u pogrešan deo dana da bismo koristili to“, kaže profesor Banjac.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
