Ako nekada poželite da vidite šta međunarodna izložba može da učini za grad domaćina, idite u Pariz.
Za više od 170 godina Svetskih izložbi, nijedno mesto nije prošlo veću transformaciju tokom njihovog održavanja od Grada svetlosti. Prva francuska Svetska izložba 1855. godine bila je inspiracija za barona Hausmana da kopa ispod 20.000 zgrada, pretvarajući srednjovekovni Pariz u moderan grad. Svaka od narednih šest izložbi čiji je domaćin bio, dodala je gradu još ponešto – Muzej Orsej, Malu i Veliku palatu, Aleksandrov most, da pomenemo samo neke – koji su postali neodvojivi simboli Pariza kao Luvr i baget. Čak je i jednostavna – i sveprisutna – bistro stolica predstavljena na tamošnjoj izložbi 1867. godine. Naravno, Ajfelov toranj je najpoznatija zaostavština izložbi, ali ono što možda ne znate jeste da je njegova vrednost procenjena na oko 564 milijarde evra – što ga čini najvrednijim spomenikom na svetu. Vredi više od Koloseuma u Rimu, više od Londonske kule.
Nije svaka izložba iza sebe ostavila Ajfelov toranj, ali kada se svetske izložbe organizuju kako treba – to jest, kada se ovi događaji koriste kao zamajac za ulaganje u dugoročnu infrastrukturu za dobrobit svih – to, po rečima jednog starog američkog novinara, ostavlja grad koji se ne ceni „po dužini i širini, već po otvorenosti njegove vizije i visini njegovih snova”.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
