Evropa “sedi” na – 33 biliona evra. Toliko novca je ušteđevina građana 27 država članica Evropske unije. Od te sume, 10 biliona evra “leži” na štednji s niskom kamatom u bankama a 23 biliona evra je – “u slamaricama”. Više od 70 odsto građana Evropske unije nikada nije igralo na berzi i investiralo u finansijske proizvode (akcije, fjučersi, opcije, obveznice).
U lanjskom izveštaju o “stanju nacije” bivši guverner Evropske centralne banke Mario Dragi izračunao je da Evropskoj uniji do 2030. godine treba godišnje od 750 do 800 milijardi evra ulaganja ako želi da njena privreda bude konkurentna na svetskom tržištu. Gde naći toliki kapital? Od izlaska Dragijevog izveštaja do pre neki dan evropski zvaničnici tragali su za odgovorima na to pitanje. Pritom, morali su da budu veoma pažljivi u predlaganju investicionih mera za podsticanje rasta. Zaduživanje država-članica i Unije u celini nosi veliki rizik od krize državnog duga, a štampanje para u svakom trenutku može da dovede do eksplozije inflacije. Zbog loših iskustava i rizika od korupcije odustalo se od ideje da država bude glavni investitor koji će uz pomoć specijalno dizajniranih fondova podsticati ulaganja u privatni sektor privrede (energetsku tranziciju, brze tehnološke promene, inovacije i vojnu industriju).
Da bi evropska ekonomija mogla da se takmiči s privredama Sjedinjenih Američkih Država i Kine i da sačuva stratešku autonomiju u novim geopolitičkim okolnostima, trebalo je pronaći rešenje gde i kako spojiti privatni novac građana (33 biliona evra) s investicionim ambicijama u strateške privredne grane, inovacije (kao motor rasta) i razvojne potrebe privatnih kompanija. I 19. marta evropska komesarka za finansijske usluge Marija Luis Albukerki predstavila je predlog Evropske komisije koji se zove Unija štednje i investicija (SIU) za koju će ona biti direktno zadužena. Unija štednje i investicija zamišljena je kao horizontalni pokretač finansijskog ekosistema koji treba da podstakne ulaganja u strateške ciljeve EU. Da bi se to postiglo, evropska vlada predlaže izgradnju tržišta kapitala koja će efikasnije prikupljati kapital iz privatne štednje.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
