Kupuj sada, bacaj u januaru

Za novogodišnje i božićne praznike troši se više novca nego u bilo kom drugom delu godine, pre svega na poklone, dekoracije i bogate trpeze.

Najviše stvari menja ruke samo da bi vrlo brzo završilo u kanti. U decembru se proizvede i do 30 odsto više otpada nego u ostalim mesecima, jer praznična potrošnja ide ruku pod ruku sa prazničnim bacanjem.

Kultura praznika nadmašuje bilo kakvu ekonomsku racionalnost, pa se u tom kratkom periodu troši kao da januar ne postoji. Tradicija igra važnu ulogu, ali još jači je društveni pritisak, jer ako svi kupuju poklone, spremaju bogatu večeru i ukrašavaju domove, teško je biti onaj koji odstupa. Bihevioralna ekonomija to objašnjava potrebom za konformizmom i strahom od propuštanja. Praznici su kratki, vidljivi i zajednički, pa se odluke donose pod uticajem emocija, očekivanja i slike idealnog praznika, a ne promišljanja o troškovima.

Najvernija statistika praznične potrošnje dolazi iz Velike Britanije i SAD. U Srbiji duh konzumerizma još uvek kaska za njima, ali je u uzlaznom trendu i izvesno je da će dostići približne razmere, jer nismo imuni na širenje kulturnog uticaja sa zapada, a uz to raste spremnost domaćinstava da troše više nego ranije.

U SAD i Evropi maloprodaja u novembru i decembru redovno čini oko četvrtine ukupne godišnje prodaje, dok za igračke predstavlja i do trećine godišnjeg prometa. U Evropi potrošnja na novogodišnje i božićne poklone prednjači u Velikoj Britaniji sa 90 milijardi funti, dok se u Nemačkoj potroši 85 milijardi evra, koliko otprilike iznosi i BDP Srbije. U SAD, praznična potrošnja iznosi iznad jednog triliona evra.