Peti nastavak feljtona Bojana Lekovića na Velikim pričama, sve objavljene nastavke pročitajte OVDE.
***
Naučen da je u holandskoj kulturi zgodno da upoznam šefa svog šefa i da bez ikakvih problema mogu sam da preuzmem inicijativu na koju će se gledati pozitivno, zatražio sam sastanak sa glavnim čovekom za upravljanje distribucijom i kanalskom prodajom (Distribution management and channel sales) – Robertom Bakerom lično, po prezimenu pekarom.
Razgovor sa ovim čovekom ne mnogo starijim od mene bio je veoma fin, ali u jednom trenutku me je iznenadio pomalo upozoravajućim pitanjem: šta bi se desilo ako ja sutra više ne bih dolazio na posao.
„Koliki bi to problem bio za firmu?”
Bez imalo vremena za razmišljanje, što je moj sagovornik i želeo, odgovorih mu kako u početku za firmu ne bi bilo nikakvih problema, ali na duže staze, verovatno bi pravila pogrešne odluke u vezi sa poslom koji ja radim i dugoročno bi firmu to koštalo; vrednosti akcija na berzi na primer.
Do tada me niko nije pitao nešto tako direktno i možda na taj način testirao moju svest o sopstvenom značaju. A takvog kakav sam, jednoga dana me je pozvao Kun Vajts, onaj koji je hteo da patentiramo moj koncept infotejmenta za auto.
„Bojane, formiram bord KPN-a za intelektualnu svojinu i voleo bih da budeš njegov član.”
I dok sam se ja opasuljivao, objasnio mi je kako je iz cele kompanije izabrao samo nekoliko ljudi koji su prepoznati po svojoj ekspertizi i kako bi on voleo da budem član borda koji će se baviti tehnologijama vezanim za mobilne telefone.
„Dobro”, bilo je prvo što sam mu odgovorio, „ali šta će biti naš cilj?”
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
