Prvu knjigu iz ekonomije objavio je škotski etičar i ekonomista Adam Smit 1776. godine. Još tada je, u svom monumentalnom delu “Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda” (Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations), postavio pitanje koje je i danas u fokusu ekonomista – zašto su neke zemlje bogate, a druge siromašne, i šta zapravo pokreće dugoročni ekonomski rast?
Odgovor na ovo staro pitanje ekonomije više nije stvar jednog faktora, već dinamike koja spaja ideje, institucije i tržišta. Upravo zato je ovogodišnja Nobelova nagrada iz ekonomije dodeljena trojici istraživača koji su na različite ali komplementarne načine objasnili kako nastaje i održava se prosperitet. Džoel Mokir (Joel Mokyr) pokazuje da tehnološki zamajac ne niče u praznom prostoru.
Nasuprot tome, preduslov tehnološkog progresa je “kultura rasta”, odnosno otvoreno “tržište ideja” u Evropi uspostavljeno kroz Republiku pisama. Na taj način je došlo do spoja nauke i zanatske veštine čime su se stvorili uslovi za transformaciju teorijskog u korisno znanje.
Naravno, ovom spoju je ključno doprinela konkurencija među državama da se kreira što bezbednije i stimulativnije utočište za inovacije. Opet, Filip Agion (Philippe Aghion) i Piter Hauit (Peter Howitt) postavljaju u centar modernog rasta stvaralačko razaranje, odnosno endogeni proces u kome nova znanja i tehnologije potiskuju stare, kratkoročno remeteći postojeće poslove i monopole, ali dugoročno podižući produktivnost i životni standard.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
