Kako je svet u 2025. postao Srbija

U godini koju ispraćamo stupile su na snagu američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije, privremeno su ograničene trgovinske marže, a poslednjih dana decembra digla se temperatura oko stabilnosti deviznog tržišta. U celoj toj gužvi pomalo smo zaboravili i na to da je naša zemlja početkom godine bila “dobitnica” jedne od najviših recipročnih carinskih stopa SAD, kao i da se priliv stranih direktnih investicija znatno usporio u odnosu na 2024.

Zato i ne čudi opaska ekonomiste Bojana Stanića da je “nekome možda smešno” ali da je čak i u takvoj godini privreda Srbije pokazala otpornost i zabeležila rast koji će se po svemu sudeći kretati oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U razgovoru za Nedeljnik, Stanić, koji je i pomoćnik direktora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, nabrojao je sve ono što je ostalo pomalo u senci “situacije sa NIS-om” kao najvažnijeg ekonomskog događaja koji je obeležio čitavu 2025. u našoj zemlji.

“Prvo treba imati na umu stagnaciju evropske privrede za koju smo izuzetno vezani, a čiji efekat se ogledao u padu stranih direktnih investicija u Srbiju. Bilo je značajnog i dezinvestiranja u našoj zemlji, uključujući i zatvaranje fabrika, a ključni razlog je rast cene rada. Zatim, iako je naš izvoz čak i u ovoj godini zabeležio rast, uključujući i po prvi put suficit u razmeni sa Nemačkom, nastavljen je pad izvoza na rusko tržište, odakle su presahle i investicije, a značajno su ove godine pale i investicije iz Kine. Na sve to treba dodati i poprilično lošu poljoprivrednu sezonu kao i političke tenzije na unutrašnjem planu, pa imajući sve u vidu, rast BDP-a od dva odsto nije mali”, objašnjava Stanić.