Da li već živimo u multipolarnom globalnom poretku?

Često se u javnosti postavlja pitanje da li i dalje živimo u unipolarnom globalnom poretku. U međunarodnim odnosima polarnost (polarity) odnosi se na raspodelu moći. Konkretnije, u međunarodnoj areni dominantne države deluju kao polovi koji privlače resurse i vrše uticaj na globalna kretanja. U ovom kontekstu, postoje tri vrste polarnosti globalnog poretka – unipolarnost (unipolarity), bipolarnost (bipolarity) i multipolarnost (multipolarity).

Unipolarni globalni poredak je onaj u kojem jedna supersila dominira i ne postoji država koja može da dovede u pitanje njenu dominaciju. Primer za unipolarni period je suverena dominacija Amerike od pada Berlinskog zida pa sve do nekoliko godina unazad.

Bipolarni globalni poredak je onaj u kojem dve supersile dominiraju, odnosno bore se za dominaciju i u tom procesu prisiljavaju ostale države da izaberu stranu. Primer za bipolarni globalni poredak je borba za dominaciju između Amerike i Sovjetskog Saveza tokom perioda Hladnog rata (Cold War), od završetka Drugog svetskog rata pa sve do pada Berlinskog zida.