Svet je čuo poruke iz Hirošime. I s nestrpljenjem očekuje poruke iz Johanezburga.
Da li se u ta dva grada, na dva svetska samita, u samo tri meseca (jun–avgust) stvaraju obrisi nove ekonomske arhitekture sveta? Ulazi li svet u eru ekonomskih koalicija? Završava li se unipolarna dominacija i počinje li era multipolarnog ekonomskog sveta? Polovičan odgovor samo se može naslutiti posle skupa u Hirošimi gde su se od 19. do 21. maja 49. put sastali lideri grupe G7 ekonomski najrazvijenijih država sveta – Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Velike Britanije, SAD i Kanade. A konačan odgovor mogao bi da se dobije tek posle skupa u Johanezburgu gde će se od 22. do 24. avgusta 15. put sastati lideri BRIKS-a, grupe država (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) koja već izvesno vreme pretenduje na tron globalne ekonomske velesile.
Pre konačnog odgovora, nagađanja je podstakao Martin Volf, kolumnista “Fajnenšel tajmsa”, tvrdnjom da američka hegemonija i ekonomska dominacija grupe G7 odlaze u istoriju a da je BRIKS na putu da postane relevantna grupacija (zahvaljujući Kini koja je postala ekonomska velesila). Volf konstatuje da je G7 i dalje najmoćniji i najkohezivniji ekonomski blok na svetu i da dominira globalnim deviznim rezervama, ali smatra da Kina postaje mnogo važniji ekonomski partner za neke zemlje u razvoju od grupe G7. On smatra da G7 legitimno mora da brani svoje vrednosti i interese, ali više ne može da upravlja svetom, i zagovara ideju saradnje dva ekonomska bloka a ne konfrontacije.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
