Jedan od stubova Trampove politike su tarife na međunarodnu razmenu sa ciljem da se oživi američka industrijska proizvodnja i poveća industrijska zaposlenost. Kako on to predstavlja, dosta je Amerika trpela i svojim trgovinskim deficitima finansirala globalnu proizvodnju i zaposlenost, posebno velikih zemalja izvoznica poput Kine i Nemačke.
Stoga, cilj recipročnih tarifa je da se uzvrati zemljama koje kroz svoju tarifnu politiku u podređen položaj stavljaju američke proizvode. Ipak, ukoliko se uzmu u obzir iznosi tarifa koji su uvedeni trgovinskim partnerima, vidljivo je da se ne radi o reciprocitetu već o jednom pojednostavljenom modelu koji bi trebalo da smanji američki uvoz, poveća američki izvoz i na taj način balansira američki trgovinski bilans.
U aprilu ove godine povećanje američkih uvoznih tarifa bilo je izrazito značajno. One su sa nivoa od 2,3 odsto 2024. godine i 9,2 odsto 1. aprila 2025. godine, skočile na 24,6 odsto 2. aprila 2025. godine i 25,9 odsto 9. aprila 2025. godine kada je američka administracija većini trgovinskih partnera spustila tarife na 10 odsto na period od 90 dana kako bi otvorila prostor za bilateralne pregovore i povećala tarife Kini na 145 odsto.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
