Sahranite me kao mog dedu
Problem srpskog društva jeste to što u Srbiji retko ko ima lično životno iskustvo. Uvek je to neko (nečije) spoljašnje iskustvo. Ili je to iskustvo "dede", koji uopšte ne mora biti stvarna ličnost, ili iskustvo "tradicije"
Svetislav Basara
Mit o Rankovićevoj sahrani i ubistvu turskog ambasadora
Komedijant slučaj je udesio tako da se u trenutku kobne pucnjave na raskršću Ulice generala Ždanova i Bulevara revolucije nađem nekih petstotinak metara niže niz ulicu, u stanu mog pokojnog druga Velje Pavlovića...
Ovde nikada nije vođen pravi džihad
Islamska tradicija pominje dve vrste rata: jihad al-asghar – mali rat – i jihad al-Akbar, veliki rat. Ovaj prvi se odnosi na osvajačke i odbrambene ratove, ovaj drugi, veliki, neuporedivo teži, na unutrašnju, spiritualnu borbu protiv zabluda i strasti
Matija je samo govorio ono što je Srbija htela da čuje
Sve to uopšte ne umanjuje ličnu Ćosićevu i Bećkovićevu odgovornost za ono što nam se desilo
Svi citiraju oca Tadeja, svi misle negativno o svakome
Teško je u Srbiji naći ikoga pod šatrama u Guči, u svečanoj sali SANU, na estradi, u politici, kulturi, ko se u prigodnim situacijama neće pozvati na "Kakve su ti misli..."
Nikad nije bilo ovoliko prosjaka koji žive na visokoj nozi
Sumoran je smer u kome čitav svet ide. I to radosno, pod punim gasom, kao da je "srpski svet"
Biseri pogrešne percepcije Milana St. Protića
Sigurno ti nije promaklo reagovanje Milana St. Protića na naša pisma u kojima smo komentarisali njegovu (u stvari svesrpsku) aksiomatsku konfabulaciju o "Hrvatima koji su u XIX veku patili od kompleksa inferiornosti, poredeći se sa Srbima"
Milioni Hrvata pod okriljem noći kradu reči iz srpskog jezika
Ogromna većina Srba – uključujući i neke od kojih ti to ne bi očekivao – radije će upotrebiti reč iz svahilija nego neku hrvatsku
“Prekodrinski i prekodunavski Srbi kao da i nisu pravi Srbi”
Srbija je na papiru i u propagandnim lecima oduvek izgarala – i danas gorucka – za slobodu prekodrinskih, prekosavskih i prekodunavskih Srba. Ali kad oni dođu u Srbiju, na njih se vrlo popreko gleda
Šta da očekuješ od države koju je osnovao Franjo Tuđman?
Nasumično sam pročitao neke odlomke Tuđmanovih "Bespuća povijesne zbiljnosti". Da sam Hrvat – ili da živim u Hrvatskoj – pročitao bih ih od korica do korica. Ali ovako... Dosta je svakom narodu Ćosića njegovoga
Nenormalni ste ti, Boris, Ante, Viktor…
Tompsonov koncert jeste bio kolektivna rugoba, ali nije bio kolektivni nervni slom, poput već zaboravljenog "Protesta protiv proglašenja nezavisnosti Kosova", upriličenog februara 2008, nečeg najjadnijeg i najbednijeg što sam video u životu
A zašto ne probaš da se odvikneš od Tompsona?
Mnogi će se duhovi uzburkati kad ovo pročitaju – upravo zato ovo i pišem – ali uveravam te, dragi Miljenko, da je suštinski potpuno svejedno da li na vidovdanskim skupovima govore Milošević, Koštunica, Tadić, Vučić ili Lompar
Ako pred Srbijom stoje tri mogućnosti…
... uvek će izabrati najgoru. A ako treba da bira između manjeg i većeg zla, uvek će izabrati veće
U nesretnom jugoslovenskom ratu najviše je izgubila Srbija
I to što je izgubila – nikada neće povratiti
Mislili smo da će skidanje petokrake da reši sve naše probleme
Odmah posle formiranja "prve demokratske vlade" , moj mobilni telefon se usijao. Ali me nije opekao, nego mi je malo ohladio glavu
Niko bedu ovog društva nije poznavao bolje od Andrića
Ko hoće da shvati politiku, ne samo balkansku, gubiće vreme ako bude čitao političke filozofe, analitičare i istoričare. Uputnije mu je da pomno prouči Junga
Etno-selo klozeta, tu pored Ćaćistana
Sve što se ovde događa kao da se događa po nenapisanom scenariju-papazjaniji grupe autora, od kojih ću izdvojiti Nikolaja Velimirovića, Dobricu Ćosića i Matiju Bećkovića
Koga više čeka građanska Srbija?
Nedominantna, tzv. građanska elita, u svojoj pasivno-agresivnoj antipolitici računa sa nekim idealnim ljudima, operiše sa metafizičkim konceptima i moralnim panikama i – kao i njena sestra, dominantna Srbija – uvek teži nemogućem i nedostižnom
