Kako bi SPC sudila Đordanu Brunu
Verni srpski narod na okupu ne drži strah božiji, nego strah od dežurnog đakona
Svetislav Basara
„Još sam se 1990. popeo na krov i počeo da šetam“: Memoari (mrtvog) Zorana Đinđića (5)
Poslednji nastavak feljtona iz knjige Svetislava Basare “Đinđić: Memoari s onu stranu groba (transkript)”
„Srbi su već dvesta godina ushićeni činjenicom da postoje“: Memoari (mrtvog) Zorana Đinđića (4)
Novi nastavak feljtona iz knjige Svetislava Basare “Đinđić: Memoari s onu stranu groba (transkript)”
Kako sam se ispisao iz SPC
Nije mi bilo druge nego da javno obznanim da prekidam sve lične, duhovne i simbolične veze sa CEO-om i UO-om SPC i da više neću koristiti usluge SPC – uključujući i pogrebne
Šta bi Zoran Đinđić rekao o srpskoj borbi za Kosovo? Memoari (mrtvog) Zorana Đinđića (3)
Treći deo ekskluzivnog feljtona "Memoari (mrtvog) Zorana Đinđića", na osnovu nove knjige Svetislava Basare
„Kakvu sam grandioznu budalu pravio od sebe“: Memoari (mrtvog) Zorana Đinđića (2)
Drugi deo feljtona: Neuspeli atentati, Limes, poslednji govor u Banjaluci, smotra ubica, odlazak na pregovore sa Legijom…
Tri dana posle smrti: Memoari (mrtvog) Zorana Đinđića (1)
Ekskluzivni feljton iz nove knjige Svetislava Basare "Đinđić: Memoari s onu stranu groba", u izdanju Lagune. Veliki serijal o atentatu, državi, javnosti i budućnosti koju Srbija nije dočekala. Feljton za Velike priče priredio Veljko Lalić
Kako se Beograd „odužio“ patrijarhu Pavlu
Ne znam kakav je bronzani Pavle ostavio utisak na druge – ako je iko to i zagledao malo pažljivije – na mene je ostavio utisak nepopravljive beznadežnosti
„Semper idem“ je poezija, „Efemeris“ je pornografija
Lebović fikcionalizuje, ali ne laže, za razliku od Medakovića koji falsifikuje faktualno
Karleušin razlog
Nad tim prekinutim/propalim Karleušinim koncertima građanska niža srednja klasa danima seiri i to smatra značajnom etapom na putu urušavanja režima
Zašto je Mirko Kovač prevodio svoje knjige na hrvatski?
I ja sam se povremeno nešto slično pitao – ali ne šta je to Kovaču trebalo – nego kako mu je to uspelo
Sahranite me kao mog dedu
Problem srpskog društva jeste to što u Srbiji retko ko ima lično životno iskustvo. Uvek je to neko (nečije) spoljašnje iskustvo. Ili je to iskustvo "dede", koji uopšte ne mora biti stvarna ličnost, ili iskustvo "tradicije"
Mit o Rankovićevoj sahrani i ubistvu turskog ambasadora
Komedijant slučaj je udesio tako da se u trenutku kobne pucnjave na raskršću Ulice generala Ždanova i Bulevara revolucije nađem nekih petstotinak metara niže niz ulicu, u stanu mog pokojnog druga Velje Pavlovića...
Ovde nikada nije vođen pravi džihad
Islamska tradicija pominje dve vrste rata: jihad al-asghar – mali rat – i jihad al-Akbar, veliki rat. Ovaj prvi se odnosi na osvajačke i odbrambene ratove, ovaj drugi, veliki, neuporedivo teži, na unutrašnju, spiritualnu borbu protiv zabluda i strasti
Matija je samo govorio ono što je Srbija htela da čuje
Sve to uopšte ne umanjuje ličnu Ćosićevu i Bećkovićevu odgovornost za ono što nam se desilo
Svi citiraju oca Tadeja, svi misle negativno o svakome
Teško je u Srbiji naći ikoga pod šatrama u Guči, u svečanoj sali SANU, na estradi, u politici, kulturi, ko se u prigodnim situacijama neće pozvati na "Kakve su ti misli..."
Nikad nije bilo ovoliko prosjaka koji žive na visokoj nozi
Sumoran je smer u kome čitav svet ide. I to radosno, pod punim gasom, kao da je "srpski svet"
Biseri pogrešne percepcije Milana St. Protića
Sigurno ti nije promaklo reagovanje Milana St. Protića na naša pisma u kojima smo komentarisali njegovu (u stvari svesrpsku) aksiomatsku konfabulaciju o "Hrvatima koji su u XIX veku patili od kompleksa inferiornosti, poredeći se sa Srbima"
