Najveća tajna (uspeha) generacije Z
Ono što generacija Z radi, i to sa lakoćom i prirodnošću, milenijalcima je „vau“, jer nam niko nije rekao da se to sme. Nije ni njima, ali razlika je u tome što oni nisu ni pitali
Ono što generacija Z radi, i to sa lakoćom i prirodnošću, milenijalcima je „vau“, jer nam niko nije rekao da se to sme. Nije ni njima, ali razlika je u tome što oni nisu ni pitali
I sada, kao odrasli ljudi, gledamo u realnost koja izgleda poput onog košmara iz kog se probudiš s olakšanjem što je sve bio san, a onda ponovo zaspiš i – bam! – košmar se nastavlja tačno tamo gde je stao
Na potezu su ostali, dobri ljudi, u suprotnom, desi se trijumf zla ili, kako bi filozof Edmund Burke rekao: „Sve što je potrebno za trijumf zla je da dobri ljudi ne čine ništa"
Hrabrost je (i) kad tiha voda roni breg
Ono što me je najviše iznenadilo u najnovijoj interpretaciji serije „Seks i grad” jeste koliko je patologije u toj seriji normalizovano. Ali je i dalje volim...
Umesto što se pravimo da sve to baš i ne postoji, osim kad nas ošine posred glave, kako to realnost uvek lepo udesi, bolje da učimo kako da prihvatimo neizvesnost, konačnost i bol
Ako ideš na ulicu jer moraš, svaka ćelija te na to zove, nemaš ti problem sa autoritetom – ali neka autoritet ima problem sa tobom
Kao mali, vaspitavani smo da budemo i skromni i poslušni, a da nam nije nikad tačno objašnjena razlika između ove dve stvari
U fokusu procesa oproštaja si ti, niko drugi, pa ni onaj kome treba oprostiti. Neke stvari su neoprostive, što ne znači da ne možemo od njih da se oporavimo
Ako znamo da pretencioznošću maskiramo svoje nesigurnosti, onda nam upravo ona može biti put ka spoznaji tih svojih slabih tačaka i odluci šta sa njima možemo da uradimo
Spoznaja da mi se jedna od dragih pesama iz rane mladosti bavi romantizacijom femicida, podstakla me je da razmišljam o tome šta smo sve normalizovali, tako da se podrazumeva, a zapravo je vrlo opasno
Uputstvo za bezbednu upotrebu licemerja
Imamo pravo da tugujemo kako i koliko hoćemo
Lepota i kompleksnost ženskih prijateljstav, kao u knjizi "Moja genijalna prijateljica" koju je Njujork tajms proglasio najboljom u 21. veku, u svojoj osnovi često imaju i ljubav i nepodnošenje; i nežnost i borbu za moć; i brigu i bes
Šta nam vredi da izgledamo mladoliko, ako krenemo da duhovno i mentalno starimo već u dvadesetima, ako zaboravimo da se radujemo sitnicama, ako zagnjurimo glavu u kolotečinu svakodnevice
Strah da ćeš nešto propustiti, da nećeš negde stići, nešto videti i doživeti, značajno utiče na utiske koje ćeš formirati
To što smo „zaboravili” sve one ružne stvari može da bude zamka, jer svaka ta bol koja je izuzeta iz nostalgije, jedna je mala lekcija
Nekad je bolje malo slagati a nijansiranja i filtriranje istine pomažu nam da se snađemo u često vrlo komplikovanom socijalnom svetu oko nas