Tekst u kojem volimo rumunski scenario
Zašto toliko cenimo rumunsku kinematografiju, a posebno Radu Žudea? Slična nam je socijala, problemi, samo što smo mi nekad bili gore, a sad su oni
Dani kad je sve mrak
Neki ljudi su paralisani, i to ih ne čini ni boljim ni gorim. Neki ljudi ne mogu tako brzo da prerade informaciju, ili ne mogu da je prihvate uopšte
Dragi Pinokio…
Ova priča nudi nekoliko važnih i velikih tema, priču o tvorcu i njegovom delu, o stvaralačkom procesu, o tome kako je udahnuti život svojoj ideji, o dostizanju svog smisla, o junaku na putu, o tome kako moramo biti i naivni, praviti greške i ispravljati ih, o skretanju sa puta da bismo na kraju uspeli da ne budemo magarci na ostrvu magaraca
Beograd je najlepši kad je umereno soc
Sve se menja, sve se premešta, grad je drugačiji, soc se seli iz jednog u drugi deo grada, ali je nepobediv
Jesu li Bora Čorba i Dejv Grol “ljudi kao mi”?
Da li ćemo omiljenom umetniku progledati kroz prste kad se sa njim nekad ne složimo. Dokle ćemo ići?
Sve će ovo jednog dana biti nostalgija
O Indie-Go, Pavićevim serijama, uvijačima za sveske i slabosti srca pred svim drugim artefaktima jednog izgubljenog vremena
Gulaš u julu, sladoled u decembru
Šta je uopšte "letnja hrana" i šta je sa nama koji smo možda i gladniji leti?
Život najčešće nije taj skrinsejver
Dugo toplo ljeto
To nije otuđenje, to je zen
Kako da se čovek opusti u gradu
Vidimo se ovog puta sigurno
Ljudi je previše, previše je mehura. Kad bismo sa svakim ko nam je drag ili simpatičan otišli na kafu, ili bismo se onesvestili ili bismo morali da uzmemo odmor. Ili bismo bankrotirali...
Dao sam joj svoju sliku, jer nemadoh ništa drugo
Zašto je fotografija toliko uzbudljiva? Možda zato što hvata zauvek neki momenat u vremenu, mumificira i konzervira, otima od zaborava, zato što hvata i one koji to ne žele, kao dekor, kao prolaznike, kao mizanscen iz nehata
Sa žirafama kod Tadeuša
Možda je baš nekad dobro biti u svom gradu na taj način, jer nema pritiska. Tu si svakako, tvoj airbnb je tvoj stan, ako ti ne valja mlaz na tušu, žali se sam sebi, na znamenito mesto se možeš vraćati i svaki put posle posla, a ne samo danas kad si slobodan i besciljno lutaš između dva skrolovanja kad ćeš od prijatelja dobiti informaciju da nema kapućina kakav je u Trstu ili pitomije prirode nego što je na Vlasini, potkrepljeno fotografijama
Čovjek iz pijeska
Ili kako smo naučili da uživamo da se plašimo
Fantastično putovanje Slađane Milošević
U njenom izrazu i pojavi osećao se gradski mangupluk, ali i načitanost i umetnička rafiniranost. U nju si mogao da se zaljubiš, ali bilo je tu nekog strahopoštovanja
Šumadijski čupavci
Film „Za danas toliko“ predivno je ljubavno pismo Kragujevcu
Samo za tebe, devojko mala
Sve te pesme o Beogradu, i Halid Bešlić posebno
Dragan Lukić, pesnik sa Pašinog brda
Nema baš mnogo stvari beogradskijih od pesama Dragana Lukića. Dragana Lukića, srdačnog i skromnog, retko ko će pomenuti, iako su njegove pesme suptilne ode modernosti života u metropoli koja to postaje, priče o tajnom životu tramvaja, solitera, bulevara, ali i škola
Sinegdoha, Beograd
Kako je sva roba postala bofl i šta je to Stendalov sindrom?
