Da li će apokalipsa biti banalna ili poetična?
Koliko puta smo u poslednje vreme merkali neki asteroid ili kometu, neko svemirsko kamenje, da nam prekrati muke, kad već neće svetski lider(i)
Moj teča Stiven Patrik Morisi
Šta je nama Morisi i zašto su reakcije na vest o koncertu bile podeljene, iako ćemo verovatno svi mi kojima je elan za Mozera pomalo opao ipak biti u Donjem gradu?
Pedro, Pedro, Pedro, Pedro, Pe
Šta nam govori novi-stari hit Rafaele Kare?
Šumadijski čupavci i ljubavno pismo Kragujevcu
Film „Za danas toliko“ predivno je ljubavno pismo jednom gradu
Švedski sto, mesto gde prestaje dostojanstvo
Koliko puta sam na koktelima viđala ljude za koje znam da su ozbiljno bogati i da su putovali svetom i jeli sve moguće i nemoguće, a i oni sipaju oblaporno i preko mere
Tekst u kojem volimo rumunski scenario
Zašto toliko cenimo rumunsku kinematografiju, a posebno Radu Žudea? Slična nam je socijala, problemi, samo što smo mi nekad bili gore, a sad su oni
Dani kad je sve mrak
Neki ljudi su paralisani, i to ih ne čini ni boljim ni gorim. Neki ljudi ne mogu tako brzo da prerade informaciju, ili ne mogu da je prihvate uopšte
Dragi Pinokio…
Ova priča nudi nekoliko važnih i velikih tema, priču o tvorcu i njegovom delu, o stvaralačkom procesu, o tome kako je udahnuti život svojoj ideji, o dostizanju svog smisla, o junaku na putu, o tome kako moramo biti i naivni, praviti greške i ispravljati ih, o skretanju sa puta da bismo na kraju uspeli da ne budemo magarci na ostrvu magaraca
Beograd je najlepši kad je umereno soc
Sve se menja, sve se premešta, grad je drugačiji, soc se seli iz jednog u drugi deo grada, ali je nepobediv
Jesu li Bora Čorba i Dejv Grol “ljudi kao mi”?
Da li ćemo omiljenom umetniku progledati kroz prste kad se sa njim nekad ne složimo. Dokle ćemo ići?
Sve će ovo jednog dana biti nostalgija
O Indie-Go, Pavićevim serijama, uvijačima za sveske i slabosti srca pred svim drugim artefaktima jednog izgubljenog vremena
Gulaš u julu, sladoled u decembru
Šta je uopšte "letnja hrana" i šta je sa nama koji smo možda i gladniji leti?
Život najčešće nije taj skrinsejver
Dugo toplo ljeto
To nije otuđenje, to je zen
Kako da se čovek opusti u gradu
Vidimo se ovog puta sigurno
Ljudi je previše, previše je mehura. Kad bismo sa svakim ko nam je drag ili simpatičan otišli na kafu, ili bismo se onesvestili ili bismo morali da uzmemo odmor. Ili bismo bankrotirali...
Dao sam joj svoju sliku, jer nemadoh ništa drugo
Zašto je fotografija toliko uzbudljiva? Možda zato što hvata zauvek neki momenat u vremenu, mumificira i konzervira, otima od zaborava, zato što hvata i one koji to ne žele, kao dekor, kao prolaznike, kao mizanscen iz nehata
Sa žirafama kod Tadeuša
Možda je baš nekad dobro biti u svom gradu na taj način, jer nema pritiska. Tu si svakako, tvoj airbnb je tvoj stan, ako ti ne valja mlaz na tušu, žali se sam sebi, na znamenito mesto se možeš vraćati i svaki put posle posla, a ne samo danas kad si slobodan i besciljno lutaš između dva skrolovanja kad ćeš od prijatelja dobiti informaciju da nema kapućina kakav je u Trstu ili pitomije prirode nego što je na Vlasini, potkrepljeno fotografijama
Čovjek iz pijeska
Ili kako smo naučili da uživamo da se plašimo
