A gde je Amerika?

Roman u nastavcima

3. deo

***

Aleksa je, dakle, pronašao juga u selu Bresnica, nadomak Kragujevca, nakon niza neuspešnih potraga. Na put smo krenuli auto-mehaničar Janko, moj prijatelj Luka, koji je nekako prihvatio da snima zvuk tog dana, iako to nikad nije radio u životu, Aleksa i ja. Bio sam veoma uzbuđen i zbog toga se ne sećam ničega do dolaska u Bresnicu. A tamo nas je čekao dobri Lazar, momak u srednjim dvadesetim godinama, podjednako uzbuđen kao i ja. Stajao je ispred crvenog juga u crvenoj majici sa natpisom “Brooklyn” i nervozno cupkao nogom, a mi smo se u kolima spremali za snimanje.

“Mislio sam, nećete se vi pojaviti, rekle mi kolege na poslu, ma zajebavaju te, nema ništa od toga, baš će tvoj jugo da ide u Ameriku, mislim, kad ste me pozvali i rekli da vam treba jugo da putujete po Americi, pa sad evo stojim ovde i sve nešto razmišljam, ako ste me zajebali, manje-više tih 500 evra, prodaću ga nekom drugom, nego ne bih mogao na oči da izađem ovima sa posla, rekli bi – ispao si magarac što si verovao”, rekao je Lazar i pružio mi ruku.

“Nećemo te zajebati, kako sam ti obećao tako će i biti – idemo tvojim jugom u Ameriku”, rekao sam mu, a Aleksa je upalio kameru.

“Izvini – Lazar, je l’ tako – samo da ti namestim bubicu, ako možeš, da digneš majicu”, prišao mu je Luka i krenuo da mu čeprka po golom telu, pokušavajući da provuče kablić kroz majicu, a Lazar je počeo da se smeje kao da ga to golica, pa su se obojica smejuljili od neplaniranih dodira.