Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu
***
Knjige
Knjige koje sam najviše volela u detinjstvu bile su vezane za odnose ljudi i životinja, „Sebastijan i Bel“, „Beli očnjak“.
I priče o mogućem prijateljstvu ljudi koji su iznad sukoba suprotstavljenih strana (u mom detinjstvu su to bili kauboji i Indijanci) ostavile su svoj trag do danas.
Posle toga, krajem osnovne škole sam čitala Remarka, priče o dobrim ljudima u teškim vremenima, otkrivala poeziju kroz Prevera, a sa adolescencijom su došla i sva tipična preispitivanja koja sam pronalazila kod Hesea, Kafke, Kamija, pa nezaobilazni Dostojevski, kasnije „Hadrijanovi memoari“ Margaret Jursenar.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Đorđe Lebović je “Semper idem” počeo da piše početkom devedesetih kada se nad Jugoslavijom nadvilo novo zlo i rat. "Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije"...
Od kada je u Drugom svetskom ratu formirana NDH - proglašena pre tačno 85 godina - mnogo toga se istraživalo i tumačilo, a jedna priča je ostala u domenu misterije. Šta je za to vreme radio Miroslav Krleža, kako se "vladao" i kakve je sve kontakte imao sa glavešinama NDH
Dok City opet melje sve pred sobom, možda je vreme da priznamo: Pep Guardiola nije genije. On je nešto mnogo opasnije od toga. I da - toga je svestan i Arteta
Božo Koprivica je opisujući nogomet opisivao vlastiti unutrašnji svijet. Fudbal je bio alegorija onog što je htio reći o sebi, kao neku vlastitu životnu muku, a što se na druge načine u njegovom slučaju nikako nije ni moglo ni smjelo reći
Smrt Metjua Perija i ovo suđenje Jasvin Svangi,, otvorili su Pandorinu kutiju ne samo kriminalne mreže distribucije lekova već i tzv. „toksičnih veza" slavnih ličnosti i medicine
