Vašington nema poverenje u Berlin, Rim i Ankaru i zato se opredelio da u okviru Severnoatlantske alijanse Baltičko more poveri Poljskoj a ne Nemačkoj, Crno more Rumuniji a ne Turskoj, i što je najveće iznenađenje – Jadransko more Hrvatskoj a ne Italiji. Njima treba dodati i Grčku, američku branu turskim talasokratskim ambicijama. Moglo bi se reći da su u Beloj kući i Pentagonu u dobroj meri stali iza poljske ideje o tzv. Trimarijumu ili čak Kvadrimarijumu ako uključimo i Egejsko more.
Amerika se opredelila za kvalitet i vernost nauštrb kvantiteta, veličine i značaja partnera u NATO-u. Amerikancima trebaju saveznici koji su spremni da podnesu žrtvu kada to od njih traže, odnosno one zemlje čiji se interesi poklapaju sa američkim ili se bar pretvaraju da je tako. U severnoatlantskom špilu sa 30 karata, saveznici voljni da slede Vašington bez mnogo pitanja, pored Velike Britanije, jesu Poljska i istočnoevropske zemlje, plus Hrvatska i Grčka. Pomenute članice NATO-a su se preporučile kao odani sateliti spremni da pod komandom i koordinacijom Pentagona drže liniju fronta sa Rusima, a ako zatreba da pomognu Amerikancima u sukobu sa Kinom.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se