Pobeda Rafaela Gliksmana na preliminarnim izborima za kandidata umerene levice na predsedničkim izborima u Petoj republici sledećeg aprila nije samo dašak nade za Francuze koji ne žele da vide Žan-Lika Melanšona u drugom krugu i Marin Le Pen u Jelisejskoj palati sredinom sledeće godine, već i za zapadnobalkanske države, Ukrajinu i Moldaviju, čije su aspiracije da postanu članice EU u dogledno vreme.
Među kandidatima za naslednika Emanuela Makrona, čija se podrška meri dvocifrenim brojem u biračkom telu, Gliksman je jedini sa pozitivnim stavom prema proširenju EU na balkanske zemlje i Ukrajinu. Sa njim na čelu Pete republike, Crna Gora bi imala otvoren put da zaista postane 28. članica EU do kraja 2028. godine.
„Naš cilj nije da izađemo kao pobednici na levici, već na predsedničkim izborima“, izjavio je Gliksman nakon pobede u prvom krugu preliminarnih izbora sa 66 odsto glasova. Preduslov za Gliksmanovu pobedu je brzo i efikasno anuliranje narativa koji ga predstavlja kao novog Makrona i klasičan primer intelektualca iz Pariza koji nema pojma kako izgleda život običnih ljudi.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
