Šta su sve prošli za ovih sedam godina i šta su sve izgradili. Koliko sreće i radosti su doneli svom narodu koji se guši pod inflacijom i rasprodajom zemlje od strane čudaka na njenom čelu. Kakva je to bila grupa muškaraca okupljenih oko samo jednog cilja – pobediti. Družina pod nadimom Skaloneta je živela najlepše snove. Bez licemernih kodeksa, bez želje da impresionira, sa još jednim, poslednjim naporom da izguraju do kraja kako znaju i umeju.
I gurali su, kotrljali kamen uzbrdo, umalo došli do vrha kada su ostali bez kiseonika i pali. Ostali su pregaženi, nadtrčani, nadigrani… Upisani kao antiheroji Mundijala koji je po mnogo čemu bio antisportski.
Ostaće uspomena na generaciju koja je to radila na svoj način. Jedini koji im pristaje. Možda baš ona slika sa dodele pehara. Ne, nisu oni nikome okrenuli leđa. Uradili su ono što rade i u pobedi, i u porazu. Otišli su pred svoj narod i pozdravili se. Kao posle svake utakmice u prethodnih šest, sedam godina. Ovoga puta još emotivnije jer su bili svesni da je došao kraj cele jedne priče. Možda i najlepše u istoriji argentinskog fudbala.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
