Vetroviti Pariz, januar 1982. godine. Sa svojim drugom Peđom Damjanovićem, sa kojim sam redovno išao na koncerte i predstave i četiri divne drugarice iz Beograda sa Fakulteta primenjenih umetnosti, od kojih nam je najbliža bila danas proslavljena kostimografkinja Marina Medenica, hrlimo ka Theatre Chatelet, na ekskluzivnu premijeru koja će imati samo nekoliko repriza. Nekim čudom smo pronašli izvanredna mesta na drugoj galeriji, po sredini i čvrsto smo stiskali ulaznice, svesni da smo imali veliku sreću.
Predstave se održavaju u spomen Vaslavu Njižinskom i njegovom istorijskom debiju u istom pozorištu sa Ruskim baletom Sergeja Djagiljeva 17. maja 1909. godine. Program je isti koji je igrao i stvarao Njižinski u to vreme – Weber, Le Spectre de la rose, Stravinski, Petruška i Debisi, Popodne jednog fauna (koreografija Njižinskog premijerno izvedena u istom teatru maja 1912. godine).
Nakon spektakularnog uspeha koreografija i igre, Njižinski je nazvan „Bogom baletske igre“.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
